THERE IS SOMETHING IN THE DARK

Ponovo se osećam kao da tapkam u tami,znaš onaj osećaj kada je mrkli mrak oko tebe i kada su sva čula napregnuta do te mere da osetiš vibracije glista koje gmižu pod temeljem.Najgore od svega mi je što u takvom mraku najbolje vidim.Ne znam da li je to dar ili prokletstvo ali,nikada se nisam plašio mraka iz razloga iz kog ga se plaši većina dece.Nikada me nije plašilo pitanje da li je nešto u mraku.Plašilo me je,šta je ovaj put u mraku.Kako ja nakon svega što sam video u tami,kako da danas kažem svojoj sestričini a sutra možda svom detetu da se ne plaši mraka?Da u tami nema ničega,kad ja najbolje znam da…



Masovna Amnezija ili Nije Teško Biti Fin

Slušam duže vreme već, ljude kako su pali u apatiju…nema se para, nema se posla blablablabla…tačno teško je, tačno je da svima opao promet drastično,slažem se…ali kada čujem da ovako nije bilo nikad, priče tipa od kada su “ŽUTI” došli na vlast sve je gore i gore, bolje je bilo za vreme Slobe!??!?!?!
Ne znam koji je vaš problem dragi moji su-državljani…malo vas piči amnezija, demencija???
Da vas podsetim.
Ovo što ću nabrojati, nemoj da se neko usudio da mi kaže da nije bilo tako jer pričam samo o stvarima koje sam svojim očima video.
-Da li su nam plate euro-euro i po?
-Da li se masovno pretura po kontejnerima?
-Da li su kilometarski redovi za ulje?
-Da li su kilometarski redovi za šećer?
-Da li su kilometarski redovi za brašno?
-Da li vam deca idu na more?
-Da li sa kamiona u centru vašeg grada bacaju hleb, da li se za njega masovnu biju ljudi jer nemaju para da ga kupe?
-Da li vam deca idu na zimovanje?
-Da li su vam deca bila van Srbije?
-Da li deca mogu da napuste svoju zemlju?
-Da li cigare kupujete ne na paklicu nego na komad?
-Da li vikendom a i radnim danima po centru vaših gradova pršte meci na sve strane?
-Da li su vam dete izveli iz diskoteke,strpali u bus i odvezli na prvu liniju fronta?
-Da li vam deca nose patike marke Nojk? Plima? Reibook?
-Da li su mobilni telefoni 4-5000 eura, ili vaše dete ima mobilni?
-Da li u pola 8 uveče se čuju pištaljke i lonci?
-Da li svaki televizijski-radijski kanal pušta iste stvari?
-Da li u novinama čitate samo hvalospeve o vladi naše države?

Da ne dužim previše, da li ste nešto uradili da bude bolje?
Konkretno nešto, ne mislim samo o tome kako svima nabijate na nos da je vama loše i kako se služite demagogijom, mislim da li ste počistili đubre iz svog dvorišta?
Najstrašnije je kada čoveka uhvati malodušje i kada padne u apatiju onda je sklon da to stanje širi…ajde poradite prvo na sebi, na svojoj porodici, odvojite dnevno samo pola sata da saslušate za početak samo one za koje pričate da su vam najdraži i najvoljeniji i saslušajte šta njih muči i potrudite se da im pružite makar moralnu podršku, probajte da se nasmejete svakom čoveku kojeg sretnete tokom dana, pomozite staroj osobi da pređe ulicu, pohvalite svoje dete kada nešto dobro uradi, zagrlite svaku dragu osobu koju sretnete, probajte da budete iskreno tu za ljude za koje znate da im je stalo do vas.
Za veoma kratko vreme videćete promenu.
Pokušajte da koristite svoju glavu za promenu a ne da tražite vođe koje će da odlučuju umesto vas i da vam formiraju mišljenje.
Nije teško biti fin.

Juče je bio stari dan

Misli, preoštre zarivaju se u najmanji atom mog postojanja, kidaju me do kostiju, ne krvarim, smejem se budala sam, sve nekako posmatram od gore.
Mislim gore od ovog može ali ne bi baš bilo poželjno.

Bitno da jesam, sad šta sam to je manje bitno…ako nešto jesi onda te neko i prepozna,
ovih dana sam dosta prepoznatljiv.
Možda zato što smo u tami nekako svi poznati,
pre će biti da su maligani u pitanju.
Bitno je da se prepoznajemo, ponekad.
Samo me ogledalo tu i tamo iznenadi, još jedan predivan dan.

Srbistan 2 deo

U prvom delu epa o Srbistanu sam ostao duzan neka objasnjenja.Pravih Srbistanaca ima najvise van granica Srbistana,ali oni i dalje vole svoju rodnu grudu,i dalje su povezani pupcanom vrpcom sa njom,i dalje najbolje znaju sta je dobro za nju…Eto svakih par meseci salju pomoc svojim porodicama u Srbistanu,u vidu slika i video zapisa.To je svojevrsni walktrough,prirucnik kako ziveti u Srbistanu.Pravi mali kolaz od slika njihovih vila,dobrih kola,letovanja na Baliju,zimovanja u Aspenu…sve to sa porukom:”Braco Srbistanci,vidite sta su nama uradili,naterali su nas da dodjemo pod njihove skute,i sad nas doje svojim prljavim parama(ne brinite necemo vam ih slati,vi morati ostati nezaprljani kapitalizmom),teraju nas da vozimo nove Mercedes,BMW,AUDI i ostala fasisticka vozila(joooj kada vidimo nas Jugo i Zastavu suze nam naviru na oci…to su prava kola),zivimo u hladnim vilama u otudjenom svetu,bogati i nesretni…srce nam zaigra kada vidimo vase cumeze i stracare.Ne dolazite ovde,sunce tudjeg neba ne greje kao zubato sunce Srbistana…”Naravno u Srbistan ne dolaze vec decenijama,kazu plase se ako dodju u ovu utopiju nece moci da se vrate u onaj luxuz i onaj odvratno sretni,prebogati sa malo briga,svet.Ja im verujem jer BOLJE GROB NEGO ROB,BOLJE RAT NEGO PAKT…Znaju oni najbolje…videli su na svojim tv stanicama…kazu dok su mracne sile 1999 leta gospodnjeg napadale Srbistan,njima je bilo najteze oni su to morali da prate na svojim tv kanalima,par minuta pre nego sto prebace na Beverli Hils,Simpsone,MTV i buljuk latino americkih serija.Pre nego sho su pojeli svoje parce Domino pice,popili original Coca Cola iz limenke,stukli drugu polovinu 6 pack Budvajzera i legli prepuni briga za Srbistan da spavaju.Nakon toga svega sto su preziveli,mi u Srbistanu josh imamo obraza da trazimo ista od njih…sram nas bilo…Amin.

Srbistan

Bila jednom na brdovitom Balkanu,jedna mala zemlja za koju se mnogi slazu(cak i neki koji u njoj obitavaju),da bi bilo bolje da nije bila.Zvala se Srbistan,u njoj su ziveli mali ljudi sa na zalost mnogih oko njih,malim mozgom,malim reproduktivnim organima ali oooooooogromnom zeljom da jebu sve okolo i medjusobno.Nekada su ziveli u daleko vecem plemenu slicnih,ali su se mnogi od njih ogradili ubedjujuci sebe da su bolji od Srbistanaca.Na zalost svi su oni bili lose napravljeni.Godine su prolazile njihova se teritorija sve vise i vise smanjivala.Polako su poceli da prozdiru jedni druge,nakon svih plemenskih ratova,napada okolnih plemena,cak i onih preko velike bare…nisu nista naucili.Krenuli su u poslednji pohod,na sebe.Niko ne moze sa sigurnoscu da predvidi kako tje se ta poslednja epizoda odigrati,niti kada je njena premijera ali svima je jasno da ce biti spektakl.Verovatno ce probiti sve rekorde gledanosti…i verovatno ce biti najkrvavija do sada…Zivot u ovoj zemlji je najlakshe opisati kao spoj Lost,Supernatural,Everybody hates Chris,Kasandra,Strumfovi i A Christmas Carol price Charlsa Dikensa…ako se ne prepoznajete u svemu ovome onda definitivno niste skoro posetili Srbistan,ili jednostavno zivite u Dnevniku javnog tv servisa Srbistana.Ostanite uz vase tv prijemnike,uskoro sledi poslednja sezona prepuna nezamislivih preokreta…

Dodir svile

Kada prođeš 20-tu sve ti se nekako ubrza,kao teorija relativiteta vreme u tvom mikrokosmosu i vreme kod onih koji je nisu još prošli se užasno razlikuje.Dane ne primećuješ,nedelje ti lete kao sati,u mesecima se gubiš i već imaš 30…nije to ni stvar neke kolotečine jer nikad nisam u nju upadao na duže od par dana,jednostavno vreme kao na Sony-ju prebaci na nitro pa na warp samo ti se slike menjaju i menjaju i kao super je,sve je šareno i odjednom shvatiš da je promaklo cirka 10 godina.Skoro me jedna meni bliska osoba pitala kako mogu tako da se ponašam, imam 30 i koju a ponašam se kao da nemam ni 20,”to nije u redu treba da se ponašaš shodno tvojim godinama”. Rekoh da treba… ” Treba da budem kao ti da samo kukam kako sam nesretan,da glumim nobles i kenjam kako ništa sem klasične muzike ne slušam…da mrzim ujutro sebe a popodne ceo svet,da mi se sve zasniva na novcu i da nemam ni kučeta ni mačeta. Hvala lepo,ako to znači imati 30+ biću infantilan do kraja života.” Fascinantno mi je koliko takvih ljudi je oko mene,ne mogu da provale neku sredinu.Koliko god bio fatalista u mnogo čemu, koliko god išao iz krajnosti u krajnost uspeo sam da nađem neki kompromis da preuzmem odgovornost i da sam u poslovima kojima se bavim odgovoran više od tih istih “odraslih” ali i da kad je reč o zajebanciji…petnaestogodišnjakinje u naletu puberteta su kurac za mene.Iju jesam rekao “kurac”,izvinjavam se oveći muški reproduktivni organ.Sabio sam 30 godina u bulju deco draga ali sam bar nešto postigao za razliku od,mogu slobodno da kazem 99% dušebrižnika, a proživeo sam za ovo malo života više nego što će oni u narednih desetak.Bratori iskusan sam kao pola kineskih mislilaca zajedno…ko god razume shvatiće.Uostalom šta je iskustvo nego reč kojom obuhvatamo sve gluposti koje smo napravili u životu?Mnogo lepše zvuči iskusan sam,nego jbt kako sam se samo govana najeo zbog pogrešnih procena.
Žao mi je ako neko “fin” i “sofisticiran” čita ovo, zbog obilja psovki u današnjem izlaganju,ali psujem samo kada to ima nekog smisla da dočara ono što sam želeo da kažem.Uostalom mi smo narod sa možda i najsočnijom paletom psovki…znači volimo sebi da damo oduška a bome i znamo.Ljudi su skloni kako da mi otvaraju dušu bez obzira da li me prvi put vide,tako i da mi postavljaju pametna pitanja.Jedno od omiljenih pitanja koje mi je upućeno je:”Pa matori kako si toliki fudbalski fanatik kad ne hodaš?” Pa i vi ste pornofili a krešete se u ruku, kad me neko semi inteligentan pita glupavo pitanje to još i mogu da istrpim,ali kad neko ko sebe smatra intelektualcem tako nešto odvali tačno bih se za oko ujeo od muke.Kad smo kod inteligentnih pitanja,ovo mora ostati zapisano za buduća pokolenja.
Čisto da mogu da povuku neku paralelu da li smo napredovali ili i dalje stagniramo.Letos sam ponovo bio u Africi,na severu…fantastično iskustvo,ne zbog samog arapskog dela Afrike vidim ga vec četvrti put,nego zbog nasih turista.
Devojka-vodič sa kojom imamo odličnu saradnju već treću  godinu, je prvi dan napomenula našoj grupi da sam ja maskota hotela i da imam sve potrebne informacije.U slučaju da je ona sprečena da dođe i slično da znaju da mogu meni da se obrate kakav god problem ili pitanje da imaju.
Ovo su samo neka od po meni najboljih pitanja i konstatacija(moram da napomenem da se ne radi o klincima,niti o neobrazovanim ljudima):
-Turista:”Đani reci mi koliko je odavde do Sicilije?”
-Ja:”Tu negde oko 420 km vazdušnom linijom.”
-Turista:”A jel možemo mi kolima do Sicilije?”
-Ja:”Naravno,krenite vi polako,sad ćemo i mi samo da popijemo kafu!”
-Turista:”Đani,jel ovo okean?”
-Ja:”Naravno!”
-Turista:”Đani jesmo li mi jos uvek u Evropi?”
-Ja:”Obzirom da smo preleteli Evropski i sleteli na Afrički kontinent,jesmo.”
i moja omiljena konstatacija:
-Turista:”Jao Đani,da smo znali da ovde ima toliko crnaca i Arapa ne bi dolazili!!!!”
Ja:”trep trep trep”
E Srbijo među palmama…

Bes

Ma koliko se u životu osećali povređeni,izdani,zajebani…nikada ne trošite energiju da tom nekom uzvratite istom merom,time ne rešavate apsolutno ništa.Samo ionako preko potrebnu energiju,u tim trenutcima pogotovo,uzalud rasipate.
Gledajte da se što pre konsolidujete,iznad svega gledajte da što pre smognete snage da oprostite.Jedna bitna napomena,ne opraštajte iz pogrešnih razloga,ne radite to da bi dokazali bilo kome da ste vi iznad te osobe jer to je onda lažni oproštaj.Time lažete isključivo sebe.Ako već nekome nešto oprostite,gledajte da to bude iskreno jer time sa sebe skidate teret i dajete sebi šansu da nastavite dalje.Kakvu poruku time šaljete onome koje na drugom kraju tog oprosta,to ne treba da vas se tiče.Ne morate uvek biti iskreni prema svima,šta više to može biti veoma pogubno,ljudi su skloni da ne praštaju iskrenost. Samo gledajte da uvek budete iskreni prema sebi.
Još jedna stvar,šta god radili za čega god se borili,uvek dajte sve od sebe…Nemojte gledati na okolinu i na njihovo mišljenje jer ako ste čisti pred sobom nebitno je šta okolina misli…A,ako date 100% sebe nebitan će vam biti ishod,znaćete uvek da ste uradili sve što ste mogli.

Trenutak

Život se na žalost i sastoji od trenutaka,bili to trenutci sreće ili tuge nebitno.To je ono što te obeleži,što obeleži tvoje življenje,uvek gledaš da iskalkulišeš da onih lepših trenutaka bude više.Teško je i kada se svedu računi lepih trenutaka je uvek manje ali u tome i jeste njihova vrednost.Gledam na sve to,na ceo život kao na jednu veliku avanturu u kojoj sami biramo put ali gomila spoljnih faktora bira njen tok.Zamisli da je ceo život jedna velika reka…Ponekad plivaš nizvodno i pustiš da te njen tok nosi ali prečesto moraš plivati uzvodno i boriti se sa virevima.Ponekad naletiš na stene,ponekad na sirene…Bitno je da plivaš,da ne staješ.Tu i tamo nađeš neko dobro pristanište da se usidriš i popiješ koju,to je ono što se pamti…Što moraš da zaključaš duboko u sebi i da ga nosiš sa sobom gde god krenuo…Ponekad te reka odnese do mora,okeana i zato moraš da sačuvaš te trenutke,da bi sačuvao razum jer vreme na otvorenom moru je prevrtljivo.U sekundi se navuku crni oblaci iznad tebe,krene vetar,talasi visine petospratnice tada se vežeš za kormilo i moliš se nekoj višoj instanci u koju veruješ da će sve brzo proći i da će šteta na tvom brodu biti minimalna.Zato uvek pažljivo biraj posadu jer nekad je bolje i dovesti po kojeg outsider-a i obučiti ga vremenom da se bori sa olujama,nego imati u ekipi sve prekaljene morske vukove koji kad procene da brod može potonuti prvi skaču sa palube.Kao u fudbalu,ako je tim sastavljen ceo od zvezdica to ne može na dobro da izađe.Svi će solirati i tražiti da je lopta veći deo utakmice u njihovim nogama,uvek moraš u sastavu da imaš nekog ko je “neizbrušeni dijamant”,moraš biti dobar psihilog da prepoznaš neizmerni potencijal koji neko nosi u sebi i baciti ga u vatru u pravom momentu da se kali.Koliko god mi želeli da prikažemo da sve možemo sami nije to baš tako,ipak smo i dalje ljudi od krvi i mesa i treba nam sa vremena na vreme dobra asistencija saigrača.Opet sam se raspisao i opet će nekima biti teško da sve ovo pohvataju,potpuno ih razumem.Samo se nadam da će oni kojima su mi bili inspiracija za ovo znati da protumače moje misli…Aj,pa tako…

Period tranzicije

  Slažem se da je teško,slažem se da ne valja,da je moglo bolje,da i dalje može bolje ali…da pitam one koji pozivaju na državni udar,na smenu vlasti,ŠTA DALJE??!!Da li ste razmišljali na tu temu ili i dalje samo impulsivno delujete u svom životu?Da li ste pomislili ako sada dođe do takvih dramatičnih dešavanja u našoj zemlji,da li bi to uopšte bili od pomoći u ovom trenutku?Uroniti u haos u trenutku kad cela zemaljska kugla grca u besparici(da cela doslovno,ako mislite da Ameri i Rusi imaju para onda ne treba ni da ulazite u ovakve rasprave)je potpuno pogrešna,šta više to je suicidna ideja.Svi sada upiru prst u ljude koji su trenutno na vlasti,konkretno u DS ali hajde da se pozabavimo nekim činjenicama.Da unutar stranke ima nekih loših ljudi,naravno da ima.Da su napravili neke propuste naravno da jesu,ali da vas pitam nešto…Da li mislite da se tako lako moglo konsolidovati nakon ubistva Zorana Đinđića,koji na žalost jeste bio motor svega?Najveći propust njega i cele stranke(barem po mojem skromnom mišljenju) je bilo to što nisu imali u rezervi nekog “igrača” sa barem upola harizme kao što je on imao i sa barem trećinom petlje kakvu je on imao,i to što se nisu na vreme razračunali sa talogom koji je ostao.
   Mnogi od vas se ne sećaju jer su bili premladi ali ja se dobro sećam da su upravo oni koji su sada najglasniji za neke promene i to onakve kakve su bile tog petog oktobra,oni su nas doveli do ove tačke.Oni su i zarazili ovaj narod besnilom i željom za krvlju i svim onim bajkama o “nebeskom narodu”,o “izabranom narodu”,o velikom ratničkom narodu,o VELIKOM BOŽIJEM NARODU koji će poraziti sile mraka i izbaviti ceo svet…zabrinjavajuće je to što mnogi i dalje veruju u tu ideologiju.Upravo ti su iskoristili momenat kad su napokon nakon toliko pokušaja uspeli da ubiju Zorana Đinđića,iskoristili su taj vakuum koji se stvorio,da se vrate nazad u igru.
  Situacija je takva kakva je i “nad prosutim mlekom se ne plače”,ono što je nama potrebno u ovom trenutku je to da se osvestimo da napokon pronalaženje zajedničkog jezika ne bude samo prazna floskula,treba nam jasan cilj i kurs,neko sa petljom ko shvata naš položaj i našu ulogu u većoj slici.Ono što nam treba nije novi haos,nego konstruktivna ideja koja će pomiriti Srbiju.Neko ko će biti u stanju da vodi normalan razgovor sa obe strane.Jer ne zaboravite,nebitno za koju smo soluciju,za koju stranku glasamo i dalje smo građani Republike Srbije.To je ono što su neki zaboravili.svima nam je u cilju da živimo normalno,u sređenoj zemlji sa platama koje su dovoljne da platimo režije,otvorimo neke svoje poslove,nahranimo,obučemo i školujemo svoju decu.Zemlju kojoj su sva vrata otvorena,bez viza,bez ograničenja ali i zemlju u kojoj od svojih plata ćemo i biti u realnoj mogućnosti da to i ostvarimo.
  Da se vratimo u realnost,kriza je.Ne samo u Srbiji nego u celom svetu.Znam sad će mnogi reći da je veštački izazvana  i u suštini se i slažem sa time ali kako god izazvana-kriza je.Velike zemlje imaju ozbiljne probleme i dok ih one ne reše,ne očekujte da nama može biti nešto bolje.Bilo bi lepo da smo nezavisni i da sami o svemu odlučujemo ali je stvarnost malo drugačija i zavisimo mnogo(kao uostalom i velika većina zemalja na planeti)od kretanja na svetskom tržištu i od dešavanja na međunarodnoj političkoj sceni.Tako da dolazimo do veoma proste računice,kad velikim igračima bude bolje-biće i nama.Dotle pamet u glavu.Ne trebaju nam dodatne trzavice,pogotovo ne među nama.Svi smo mi građani Srbije i to ne smete da zaboravite.

Život na Zemlji 2

U trenutku dokolice Bezimeni i Neutralni napraviše svoj privatni reality show”Život na Zemlji”.Posle bezbroj neuspelih pokušaja,unajmiše grupu nimalo sofisticiranih statista i nazvaše ih Praistorijski Ljudi…Iako su pre njih imali gomilu daleko naprednijih statista,kao naprimer Pozorišnu Trupu Atlantiđani,Inke,Kečue ali su svi bili kratkog daha i nisu se pokazali baš kao najsretnija rešenja za show.Većina njih je plašila statiste svojim rekvizitima i sjebavala kulise,tako da su njihove usluge ubrzo otkazane.Najveći zajeb u celoj priči je bio upravo taj da niko od statista nije znao da učestvuje u snimanju reality show-a.Za njih sve je ovo bilo pitanje borbe na život i smrt.Uglavnom Smrt.
 Kako je vreme prolazilo tako su stavljali upgrade na raznorazne statiste i kulise.
Tako su mixovanjem naprimer svinje i pantljičare dobili slona,miša i kengura dobili su skočimiša. Mešanjem raznoraznih ne baš uspelih projekata…Praistorijskih Ljudi i nekih jednostavnih organizama dobijena je grupacija poznata kao Političke Vođe Srbistana.
 Često tokom serijala “Život na Zemlji” je dolazilo do takvih neuspelih projekata kada su Bezimeni i Neutralni ubacivali neke svoje kandidate da bi mogli malo da osveže program. Problem je bio što su uvek birali najslabije karike sa kojima su se posle igrali kako god žele.Tako su u jednoj od dužih epizoda “zajašili” jednog ubogog Čivuta i do samog kraja njegovog tragikomičnog života mu šaputali ideje na uho koje je on sprovodio u delo a sve to radi bolje gledanosti.Tako su mu čas šaputali da pripada jednoj grupi statista te drugoj. Potpuno su ga zbunili,malo je hteo da bude slikar,malo fotograf,malo snimatelj,malo veliki Mag,malo veliki vojskovođa i na kraju Vrhovni Imperator. Skupo ih je koštala ta sprdnja jer je mali Čivut sjebao skoro dve trećine kulisa,istrebio skoro trećinu statista uhvatio “crtu” i ostavio abnormalno velik račun za gas…Ko radi taj i greši…Ali rad oslobađa.