Tuga i čemer

Vidim da je mnoge zgrozilo što su pare sakupljene za 

Tijanu Ognjanović ušle u džepove političara, umesto da 

budu raspodeljene deci kojoj je pomoć potrebna.

Ok, strašno je slažem se…no, da se ne lažemo da li ste 

išta drugo očekivali?

Da li u državi u kojoj se kraducka, jebucka, ubijucka 

može nešto da vas iznenadi?


Dragi moji nisu političari govna, nego svi koji ćute.


Uključujući mene koji kenjam po društvenim mrežama.

Gospoda su navikla da ćemo talasati dva-tri dana i da će 

sve proći.

Mi i samo mi smo odgovorni za to što više nema kritične 

mase, koje će se Gospoda plašiti.

Jebu vam decu, ubijaju vam decu, sahranjuju vam živu 

decu a vi ćutite kao pičke poslednje.

Većina vas ne diže glas uopšte, a kamoli da je spremna 

na bilo šta radikalnije.

Pa, eto…ako vam je dobro, onda ništa.

Spremajte se polako, da kenjate iz nekih drugih država 

kako ćete dati svoj život za svetinje, za decu, za Srbiju…

Ionako samo to znate da radite.

Snovi 2

Pitali su me mnogi gde su mi Snovi 2.
Ko je pažljivo čitao mogao je i sam da shvati ali, evo da razjasnim.
Nisam ih odsanjao, a ako i jesam onda sam se trudio da ih ne zapamtim.
Ne znam, možda ste me sreli.

Snovi 3

Ako negde pronađete moje snove, slobodno ih zadržite za sebe, ja sam odveć  umoran da ih vijam.
U slučaju da u svojim snovima natrčite na mene, ili me zadržite ili me pošaljite negde što dalje od stvarnosti.
Ovde ionako sve manje ima smisla buditi se. Da bi se probudili nekako logičan sled događaja je, da prvo zaspite.
Sve ređe spavam…uglavnom idem do te granice da se onesvestim od nespavanja. Tako sam najsigurniji da neću sanjati nešto pogrešno.
Ponovo neki sivi tonovi i neke čudne čovekolike aveti. Bunar Želja za naivne, preplašene i očajne. Malo ko je svestan toga da je u pitanju obična septička jama sa šljaštećom reklamom, koja vas dovodi u zabludu.
Još jedna bolna grimasa na licu klovna koja se razvlači u lažni osmeh, i taj sjaj u oku to nije ni sreća niti nada…samo poslednja zaleđena suza u očima čoveka u čijoj glavi gasi se razum. Ako ništa drugo šminke i maski ima uvek, toga nam nikad ne nedostaje.
Nacrtaću već nešto…da, kad bih barem znao da crtam.
Još jedna noć na mrtvoj straži…

Frajerisanje

Najslađi su mi ovi novosadski frajeri…Spremanje za izlazak im traje u proseku sat i četrdeset i pet. To uglavnom prođe u obučem šta uhvatim, zaplahnem se partizanski zaližem kosu ili eventualno je dobrijem. Ostatak vremena se potroši na razmenjivanje takozvanih “pickup lines” sa ortacima, prežvakanim replikama iz filmova koji su i do 40 godina stariji od njihovih korisnika. Nasmrđivanjem zelenom Malicijom preteklom kod Sabrije u podrumu iz devedesetih i nespretnim pokušajima da pred ogledalom “skinete” izraz lica Džems Dina, Brus Vilisa ili barem Zorana Radmilovića u Radovanu Trećem. Sledeća faza je naravno skupljanje para na gomilu zarad odabiranja suftilne taktikite, da li nas petorica imamo za tri piva ili ćemo kupiti unuče, dva u kioksu pre izlaska. Izađu, zabodu se čoporativno u ćošak i šmekaju, šmekaju, šmekaju, šmekaju, šmekaju, šmekaju, šmekaju, šmekaju, šmekaju, šmekaju, šmekaju…sad već dobro nabarutovani od onih pola piva i unučeta. Samo da pišaju pa će u akciju, isto tako odlaze u čoporu da pišaju, naravno ne u wc nego na zid kluba-kafane u kojoj su uz obavezno zagledanje veličine tuđeg polnog organa. Dotle se naravno među dole pomenute ribice već ušteka neki Majkan koji je dotle kao lešinar motrio situaciju i brojao minute kada će se čoporu pripišati. Odvaja barem tri ribice, jer je poznato da ovde ribe sanjaju o romantičnim momcima koji će biti učenici Al Paćina u Miris Žene, ali isto tako radije odlazi sa Dinaroidima u sumrak zatamnjenih stakala, na tri flajke domaće brlje…brlja ima ukus Kristala kada se pije iza zatamnjenih stakala, makar i Golfa 2. A, da umalo da zaboravim čopor…Čopor nastavlja da šmeka brkatu konobaricu sa zlatnim zubom i roza trakom za kosu. Dok ih ona sa tri šamara iz zgloba ne izbaci iz istog eminentnog lokala sa šarenim pajzlovima i štipaljkama koje ih drže pričvršćene za sto…No nema veze, odlično su se našmekali večeras. Imaće narednih dvadesetak dana o čemu da pričaju, dok budu žicali za nova dva piva.
Dobrodošli u Novi Sad, grad kulture dok u pozadini naravno odjekuje…TUPACA TUPACA TUPACA TUPACA KOMŠIJA KOMŠIJAAAAAAAA DOK TI ŽENA U BAŠTI TI SE PUSTI MOOOJOOJ MAŠTIIII…

Ništa

I koliko god se trudio da od ništa napraviš nešto , ne možeš uspeti jer koliko god ti na ništa dodavao boja i tonova , kako god ga nazivao…ništa u sebi nema to nešto , da bi i bilo nešto.
Zato je ništa najbolje ostaviti da bude ništa , jer da je ništa imalo ambicija samo bi do sada postalo nešto.
Zar ne?

To je to

Skapirao sam da se već malo gadim ljudi koji su mi već godinama dragi i da sam te njihove hireve, zatucanost, manjak intelekta, obrazovanja… pripisivao njihovom manjku zrelosti, željom za dokazivanjem, kasnim pubertetom, nesređenim odnosima u porodici…
Jednostavno ne postoji više opravdanje za vašu glupost, za vaš svakodnevni patetični, primitivni, za ljudski rod ponižavajući vid postojanja.
Boli me kurac i što ste nesretni, i što vas mama i tata ne vole, što su vas neke voleli i previše, što ste sexualno i emotivno disfunkcionalni zbog vaše bolesti, bilo fizičke bilo psihičke, boli me kurac što ste žrtve sexualnog zlostavljanja, što imate raznorazne dijagnoze i klinički ste depresivni, boli me kurac što ne vidite svrhu svog života i razlog vašeg postojanja.
Gubitnici ste mali, patetični koji me bukvalno dovode do granice da mi se fizički povraća od vas.
Niste prošli trećinu onoga kroz šta sam ja prošao a stalno tražite nečije sažaljenje i trujete i mračite sve oko sebe.
Stalno kukate kako želite da svima jebete kevu, da ratujete, da umrete…ajde se prvo pronađite, ako ne možete…jbt bar su žileti jeftini, isecite dve najbitnije vene lezite u kadu tople vode i odjebite više iz ovog života, ionako nam trošite ovo malo preostalog kiseonika.
E da, u međuvremenu mi se ne obraćajte dok ne odrastete ili dok mi neko ne javi da ste skupili muda da se overite.
Boli me kurac ko će se prepoznati u ovome, jebe mi se koliko smo dobri, da li smo rod, najbolji ortaci, braća do kraja i slično.
Ako nećete da potražite stručnu pomoć koja vam je preko potrebna onda jednostavno pomrite.
E tako, to sam samo hteo da vam kažem.
Sve vas volim, ali u kurcu.

STRAH

Jebeno je kada svojom egocentričnošću i intelektom odeš predaleko,budeš pun sebe.

Kada se okreneš i vidiš da nema ko da te prati,no taj tren je isuviše kratak, jer shvatiš da sve što je drago ostaje iza tebe, izvan fokusa i počinje nekako da bledi, kao u magnovenju…

Onda shvatiš da si predaleko i da vratiti se nazad nema baš nikakvog smisla, izgubiš volju i suočiš se sa time da si sve to, koliko god bolelo a boli neizrecivo, morao učiniti jer neke strune u životu i služe samo za to da bi bile pokidane…jer sve ono što je ostalo, nema ambicija niti ideje kako da te stigne, to je taj trenutak samospoznaje, zbog njega i ne spavam…ne znam,  ne pitaj me kako, jednostavno budan sam dok se u jednom trenutku samo ne slomim, preumoran da bih mogao da razmišljam a samim tim i da sanjam, jednostavno ispunjavam samo fizičku potrebu…ne bojim se više demona, nije strah od toga što me drži budnim, ono što me trenutno u životu najviše plaši je da, ako zaspim…možda ću se probuditi.

Toga me je najviše strah…

Zakinuti

Razmišljam ovih dana zašto je današnja “omladina” takva kakva je.

Obzirom da sam u svakodnevnom kontaktu sa tom “zabludelom”,”agresivnom”,”nevaspitanom” omladinom,

uspeo sam da izvučem analizu svega toga.

 Nije problem u njima, današnji klinci i klinke su većinom “na svom mestu”,šta više mahom su divna deca.Problem se nalazi (naravno)  u porodici.Roditelji su sve češće daleko neodgovorniji od svoje dece,pokušavaju da glume drugove i drugarice što je samo po sebi zbog generacijskog jaza, smešan skoro patetičan pokušaj.Drugi problem su apatični roditelji kojima nije stalo ni do svog a kamoli do života svoje dece.Deca su prepuštena sama sebi i jednostavno niko ne mari za njih, roditelji, profesori, nastavnici…pa čak ni njihovi “prijatelji”.Olako ulaze u raznorazne grupacije, organizacije, pokrete, sekte u jednostavno loše okruženje.Ono što je isto strašno kada uđu u taj krug, ništa drugo ih ne zanima i gube mogućnost da stvari vide “širom zatvorenih očiju”.Drže se svojih načela i ništa ih drugo ne dotiče.

 Da li shvatate da je to samo iz razloga zato što žele da pripadaju nečemu, da se osećaju bitno, da se osećaju sigurno u “čoporu” zbog nedostatka roditeljske pažnje i ljubavi? Kada do svega toga dođe ponovo na scenu stupaju roditelji čineći još veću grešku.”Moje dete nije takvo, valjda ja znam kako sam ga vaspitao/la”. Negacija.Daleko lakše je okrenuti glavu od problema nego priznati sebi i okolini da ste podbacili kao roditelji.

 Pogledajte samo princip na kojima rade extremne navijačke grupe.Imate Vođu on je Capo di tutti capi, on samovoljno donosi odluke i ne prlja ruke. Za to služe oni koji su ispod njega oni su klasična “Goveda”, koja rade samo ono što im se kaže.Najstrašnije je što neretko je taj Vođa daleko gluplji od “Goveda” koja ga slušaju bez razmišljanja.On isto tako ispoljava svoje frustracije samo na drugi način, kroz svoju ostvarenu sadističku fantaziju.

 Ne znam koliko ste svesni da se kako padne mrak, na našim ulicama odvija svake noć mali rat među različitim frakcijama, grupacijama, među decom.Verovatno da niste jer novine ne pišu o tome, retko kad je uopšte medijsko svetlo upereno ka tom problemu.To što niste svesni toga, ne znači da se i ne dešava i da vaše dete nije usred njega…

Kad smo već kod toga, da li znate gde vam je dete u ovom trenutku?

Popodnevne Baljezgarije tzv. Šoferšajben

Ko drugome jamu kopa, sam kroz šoferšajben upada.
Idem preko zemlje Srbije, kroz šoferšajben.
Looking at you through šoferšajben.
Vidiš li gde sam to sad kroz šoferšajben.
Odeš li uvenuću kroz šoferšajben.
Kriss Kross will make you jump kroz šoferšajben.
Pogledaj dom svoj anđele kroz šoferšajben.
Somebody told you how much I love you kroz šoferšajben.
Hop cup poskočiću kroz šoferšajben.
Samo sklopi okice i zovi mi ime, jedan će luđak leteti kroz šoferšajben do tebe.
Praćnuo se šarančić kroz šoferšajben.
Come with me through šoferšajben.

Skoro Aprilska Divota

Pršti pršti bela staza jebo vam sneg mater u dupe i Deda Jebeni Mraz ne postoji debili tupavi.
Mame i tate vam se prostituišu da bi vam kupili jebene poklone i držali vas pod staklenim zvonom jer znaju šta su napravili.
NE POSTOJI NI VILA ZUBIĆ NI BOŽIĆ BATA!
BABA ROGA POSTOJI!
MRŠ!