Pitanja i iznenadni duhovi prošlosti

Razmišljah zašto ljudima smetaju pitanja.
Naravno, pitanje kao pitanje ne može da smeta. Jedino što može da zasmeta je odgovor.
Odgovori nosi mnogo veću težinu od pitanja. Ljudi su skloni osetljivosti i na pitanja i na odgovore.
Odgovori su veoma problematični pogotovo ako sežu u neku prošlost, da li vam se nekad desilo da nekome u trenutku slabosti ili jer jednostavno ste u te reči ubeđeni u datom trenutku, izustite: “Nema tajni, šta god želiš da znaš reći ću ti!”.
Prvom prilikom takva obećanja padaju u vodu. Zašto?
Zato što će uslediti nekoliko jeftinih odgovora tipa:“To se ne pita”,”Kako možeš da budeš tako nevaspitan-a”,”Zašto te zanima moja prošlost”.  .  .
Kako upoznati nekog ako mu ne znate prošlost?
Bavio sam se tom tematikom u jednom od prošlih postova i iskreno odgovor mi je pao na pamet dok sam juče gledao seriju koju inače mrzim iz dna duše, ali mislim da mi je pomogla da dođem do odgovora.
Ljudi se boje odgovora, jer ako im upoznate prošlost upoznajete ono što su bili i ono što u većini slučajeva jesu.
Tu onda dolazi do domino efekta.
Upoznavanje-Očekivanje-Obaveza-Razočaranje.
Ako upoznate nečije pravo lice i ako on ogoljen stoji pred vama to često može iz prijateljstva ili ljubavi  u trenutku može doneti bes i mržnju.
Retko ko će vas u životu mrziti zbog ona što ste,
većina vas mrzi zbog onoga što su oni.
P.S.
Velika napomena,
kada vam daju do znanja da ne žele da pričaju o svojoj prošlosti verujte im.
Vrlo verovatno da ni ne želite ništa da znate o tome.
Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s