STRAH

Jebeno je kada svojom egocentričnošću i intelektom odeš predaleko,budeš pun sebe.

Kada se okreneš i vidiš da nema ko da te prati,no taj tren je isuviše kratak, jer shvatiš da sve što je drago ostaje iza tebe, izvan fokusa i počinje nekako da bledi, kao u magnovenju…

Onda shvatiš da si predaleko i da vratiti se nazad nema baš nikakvog smisla, izgubiš volju i suočiš se sa time da si sve to, koliko god bolelo a boli neizrecivo, morao učiniti jer neke strune u životu i služe samo za to da bi bile pokidane…jer sve ono što je ostalo, nema ambicija niti ideje kako da te stigne, to je taj trenutak samospoznaje, zbog njega i ne spavam…ne znam,  ne pitaj me kako, jednostavno budan sam dok se u jednom trenutku samo ne slomim, preumoran da bih mogao da razmišljam a samim tim i da sanjam, jednostavno ispunjavam samo fizičku potrebu…ne bojim se više demona, nije strah od toga što me drži budnim, ono što me trenutno u životu najviše plaši je da, ako zaspim…možda ću se probuditi.

Toga me je najviše strah…

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s