Dunavske Vile

U meni zavija košava
svaku noć me budi huk
to Dunavske vile cvile
sklapam oči svuda muk,

plašim se da zaspim
vidim osmeh na tvom licu
kažu duša večno pamti
i prepozna svog ubicu,
budio se u suzama košmari me i sad prate
izbegavam naporne ljude koji ne mogu da shvate,
zašto sam bio na dnu, pa ogromnu snagu tad skupio
da se ponovo vratim gore, zašto sam se skoro ubio
trošio vreme koje nemam, uzalud se trudio
ma bolje bilo bi za sve, da se nisam ni probudio.

Reci mi kako je kad znaš da si nekog koga voliš ubila
da bi sebe spasila boli da se više ne bi trudila
dovela me do  Pakla, poslednjeg stadijuma ludila
pucala mi u leđa
pa kao poslednja pička pobegla,
ostavila me u lokvi krvi da ležim
ni oči mi nisi sklopila,
sad mi samo na grob pljuni kad se tvoja ljubav
kao kockica leda istopila
znam da svima pričaš da se nikad nisam trudio,
da zauvek sklopim oči i zatrebam ti
zbog tebe bih se probudio…

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s