Nikad dovoljno

Pre samo par godina još uvek smo koristili obične telefone sa tastaturom, koji su mogli da pošalju i prime poruku, obave poziv i puste kompoziciju iskucanu u ” composer-u “.
Ima li smo prebrutalan internet nadzvučne brzine, putem kojeg si mogao pesmu da skineš za dan…ok dan i po. Pod uslovom da ti ne pukne telefonska veza, i da se ne plašiš ishoda kada matorcima stigne račun za telefon.
Danas imamo mobilne telefone koji su džepni kompjuteri, po svim performansama tri puta jače od kompjutera preko kojih smo do pre koju godinu završavali sve poslove i koji su nam bili dovoljni za sve prohteve koje smo imali.
Imamo kompjutere koji su desetak puta jači od onih koje smo koristili, a protok…
Pa recimo da tih pesama, za koju mi je trebalo da skinem samo jednu za 36 sati sada mogu da skinem…pfff samo da sračunam. Za sat vremena mogu 666. NIJE DO MENE TAKO DIGITRON KAŽE!
Jebem ti sad će da se jave ovi ljubitelji teorija zavere da je sve to ĐAVOLJA RABOTA!!
Zašto ovo pišem…
Zato što sam uhvatio i sebe i gomilu ljudi oko sebe koje dobro poznajem, i one koje poznajem samo putem društvenih mreža da se svi nešto trkamo, dokazujemo novim proizvodima koji realno koštaju što bi se reklo ” džukački ” mnogo. Samo da ih pokažemo kao statusni simbol i prevarimo na sekund i sebe, i druge da smo bolji. Da ne živimo gde živimo. Da nam je mnogo bolje nego pre, da na merna jedinica za 10. 000 milijardi (leptejebo ne znam ni da iskucam tu cifru!) nije 1 Bačević. To me moj veliki prijatelj Goran naučio.
Ne znamo da uživamo u trenutku, ne znamo da cenimo, da poštujemo taj neki makar imaginarni boljitak.
Pogotovo ne znamo u svojoj glavi da stvorimo svoj mikrokosmos u kojem ćemo uživati, a da se on ne graniči sa Paranoidnom Šizofrenijom.
Negde smo se izgubili, i što pre to ne shvatimo plašim se da će taj gubitak postati trajan.
Uživajte u trenutku, živimo sada i ovde. Ne u prošlosti, svakako ne u budućnosti.
Jer prošlost nam je bila jako crna, ja još ponekad čujem zvuke traktora koji dolaze i vidim kamione u centru sa kojih se bacaju vekne hleba, i vidim penzionere kako se kao čopor pobesnelih pasa tuku na zemlji za tu veknu.
Da, bolje nam je. Samo mi stvaramo tu sliku da je sve gore…ili smo mi svi kolektivno sve gori.
Ne znam.
Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s