Neuzvraćena ljubav

Ne znam, meni se već malo gadi to kolektivno ludilo cele zemlje.
Stalno imamo potrebu da nekoga uzdižemo u nebesa i pravimo od njega većeg prijatelja, nego što on u stvarnosti to jeste.
Srbija se ponaša kao napušteno, maltretirano dete željno ljubavi.
Odatle i dolazi ta masovna histerija, bilo da je u pitanju Nolebravo, Rusija, Arapski Šeici…
Stalno nekoga muvamo i nabacujemo se da bi smo se ” ogrebali ” za mrvicu ljubavi.
Nikako da skapiramo da nas oni šarmiraju samo da bi se ” ogrebali ” za snošaj.
Kroz istoriju se pokazalo, da mi pravih prijatelja nemamo. Ne samo mi, niko.
Sve je interes u životu, a dokle god mi imamo taj mentalitet žrtve nećemo ništa postići.
Srbiji mora da se prepiše jedna ozbiljna terapija, i jedan psiho terapeut kod kojeg će ići 2x dnevno.
Barem u narednih 20 godina, i onda nam možda bude bolje.
Malo nas piči ” Stokholmski Sindrom ” i mi sve više volimo svoje krvnike.
Ako se taj trend uskoro ne zaustavi, onda i nije šteta kad napokon propadnemo.
Hospitalizacija Srbije pod hitno, i možda neki elektro šokovi.
Jedan Vinjak, jedan Bromazepam na svakih 45 minuta.
Što rekao moj drug Milan: ” Srbiji je potrebno da se isplače na nečijem ramenu “.
Eto…nemam šta dalje na tu temu da kažem.
Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s