Prisećanje 11

Biće ovo jedno od onih kratki Prisećanja.
Nadam se da ne moram svaki put ponavljati, da sam hendikendiran.
Beše to u ona pradavna vremena, kada u Srbistanu još nije bilo mobilnih telefona u današnjim razmerama.
U vreme kada su mobilni bili za elitu, a za prosečnog Srbistanca je tada pejdžer bio deo svakodnevnog aksesoara.
To sve pričam da vam dočaram o kom periodu je reč…
Mesto dešavanja, negde iza Srednje Grafičke.
Kotrlja me ortak, dok ja nešto preturam po rancu.
Oko nas gužva. Prolaznici, kola…takozvani špic.
Posle par minuta rolanja, pita ortak : ” Matori, levo ili desno? “.
” Idi pravo, brate. ” – odgovorih.
” Matori ozbiljno te pitam, da skrećem levo ili desno?!?! “
Ja već pomalo van sebe, jer ne mogu da iskopam iz ranca neke stvari…
” Rekoh ti, idi pravo! “
U jednom trenutku ja imam utisak kao da ćemo se prevrnuti, jer mi se čini da sam u neprirodnom položaju…čak i za hendikepiranu osobu.
Nekako imam utisak da nisam u lajni sa putem…
Vadim glavu iz ranca, gledam oko sebe…vidim neke ljude u kombinezonima; oni gledaju mene.
Polako padam u totalnu histeriju.
” Brate…jesi ti lud? “
” Pa rekao si pravo!!? “
” Ok pravo brate, ali da li ti je palo na pamet da nemam želju da budem u kamionskoj prikolici? “
” BRATE REKAO SI PRAVO I NE VIDIM U ČEMU JE SADA PROBLEM!?! “
” Ma nebitno…idemo dole. “
Radnici su još dugo gledali za nama…potpuno nemi.
Težak je udarnički život. 
Advertisements

2 thoughts on “Prisećanje 11

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s