Dosada (skoro kao Prisećanje)

Eto rekoh već, ljudska psiha je čudo.
Ja otkad sam dobio ova električna kolica se osećam manje hendikepirano.
Zato što ima sirenu, žmigavce, farove…
Skapirao sam i da ostale invalide gledam sa daleko veće visine do sada.
Objasnili su mi da je to zato, što mi se sedište diže pola meteri u visinu.
Sad mogu da sednem za šank. FUCK YEAH!
No nije to toliko strašno, koliko je strašna navika da kada mi je jako dosadno,
ili kada sam na svirci meni poznatih bendova, kada osetim da je nekome neprijatno zbog mog hendikepa; ja lepo pitam ljude oko sebe da li znaju da sam potpisao ugovor sa Pixar-om i Diznijem.
Jedna varijanta je da sam potpisao, da ne smem da priđem njihovim objektima bliže od 500 metara.
A druga, za ljude oko mene daleko strašnija varijanta je da izjavim da sam dobio ponudu da glumim u novom delu Happy Feet.
Onda uzmem moju nogicu kao u košute, krivu tanku i dlakavu i razmašem se onim skoro patrljkom od stopala.
Jer, moj hendikep ne boli i tako sam to u mogućnosti.
Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s