Nebo puno zvezda

Često me ljudi pitaju zašto mi je blog suviše ozbiljan.
Zašto je crno-beo, zašto nisam odabrao neki šareniji dizajn.
Jebem li ga.
Trudim se da stavim ipak akcenat na kvalitet tekstova koje pišem.
Imam neku svoju ciljnu grupu, i nemam baš ni preveliku želju da me svako čita.
Isto tako ima dovoljno i humora među mojim tekstovima, ko ga razume.
Ja sam odrastao na tom nekom specifičnom britanskom humoru koji u sebi ima dosta i sarkazma i cinizma i neke melanholije.
Nisam baš neki fan američkog humora, kao ni srpskog. Suviše su mi banalni i previše samim tim prihvatljivi za široke narodne mase, a ja se u široke narodne mase nikad uklapao nisam.
Ne volim da se utapam u prosek, jer smatram da ne pripadam tu.
Valjda me zato i smaraju ljudi, većina bi da bude nešto što nije.
Onda to forsiraju a to tako ne ide. Poseban si ili nisi.
Ne možeš biti malo poseban, a pogotovo ne možeš naučiti da postaneš poseban.
Ljudima je potreban pastir.
Potreban im je neko da im bude uzor, i to je po meni sasvim ok.
Problem se javlja kada ljudi pokušaju da oponašaju tu osobu.
Nemate svoje ja, pa bi ste da pozajmite moje ja.
Ne ide to tako.
Posebna vrsta ljudi su mi oni, koji me poznaju kratko i površno a ubeđeni su da smo do jaja.
Da me znaju u dušu.
Pogotovo mi je smešno kada me ubeđuju kako sam ja divna osoba.
Izuzetno pozitivna.
Smešno mi je kada vidim da me neko kopira, nisam ja baš model za kopiranje deco draga.
Pogotovo moj mentalni sklop nije za kopiranje, jer ne dolazi sa uputstvom za upotrebu.
Jedno je prepoznati neke moje stavove i ciljeve koje su mi bitni, i prihvatiti ih.
Drugo je plagiranje.Često ni ja sam ne volim što sam ovakav kakav sam.
Samo što za razliku od tih, ja ne mogu da se vratim na nešto drugo jer ovo jesam ja.
Mnogo je mraka u mom mikrokosmosu i onda mi neko kaže da sijam.
To su osobe koje nisu spoznale pravi mrak, pa slabije prepoznaju i svetlost.
Mnogi su mi zahvalni što sam ih izgurao na svetlo, a ja znam da nisam.
Samo sam iz njihovog mikrokosmosa uzeo parče mraka i pripojio ga svom mikrokosmosu.
Tako vaš mrak postane za nijansu svetliji, a moj mrak… Pa moj mrak je mrak.
Nema nijanse crnog. Crna nije boja, crna je odsustvo boja.
Zato dobro pazite na koga se ugledate.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s