Iskrenost

Ljudi od nas svakodnevno traže iskrenost, otvorenost, direknost.
Lepo je to, samo što je nezrelo.
Često okolnosti, vaspitanje, mentalni sklop sagovornika ne dozvoljavaju čoveku da uvek kaže ono što misli.
Barem ne onim rečima kojima bi voleo da kaže.
Ljudi možda cene iskrenost, samo što je retko opraštaju.
Uglavnom očekuju da se složite sa njima.
Zašto se onda foliramo da je iskrenost na ceni?
Osećamo se bolje, ako stvorimo privid da želimo da igramo sa otvorenim kartama?
Da bi nas društvo prihvatilo?
Kakvo je to društvo koje traži iskrenost, a onda vas zbog istog anatemiše?
Dokle ide to licemerje?
Ne kažem, ja prvi ne volim neargumentovanu kritiku.
E sad, nešto što je za mene bez argumenata za nekog drugog u njegovom mikrokosmosu je to možda sasvim validna kritika.
Ja sam lično dosta proračunat i vagam kako se prema kome postavljam.
To mi isto zameraju. Ne valja biti odmeren i proračunat, ne valja reći sve što misliš.
Zato više voliim životinje od ljudi.
Sa životinjama uvek znaš na čemu si, ako znaš da posmatraš.
Jebi ga u suštini ako znaš i ljude da posmatraš, onda uglavnom i sa njima znaš šta možeš očekivati.
Retko šta je u životu crno-belo, uglavnom se sve sastoji od nijansi.
Što više učim, to više ne znam.
Barem sam svesniji da ne znam.
Teši me što ne znaju ni pametniji od mene.
🙂
Dobro jutro vam želim.
Biće ipak još par lepih dana dok ne krene kiša.
Osim ako ne promaše prognozu.
:)))
Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s