Noć za pamćenje

Onaj osećaj kao da čekaš poslednji boj, pre ulaska u Valhalu.
Kiša napokon staje, nebo mi je uslišilo molitve.
Krenuli smo ka Tvrđavi da odbranimo čast Novog Sada.
Nismo stigli do nje.
Vratili smo se na most, jer ne bi smo stigli na vreme.
Poslednji minuti pred paljenje velike vatre.
Oluja emocija…Knedla u grlu.
Broj ljudi na Keju i mostu je za moja očekivanja bio nestvaran.
19:14 Plamti Tvrđava, most kreće da gori.
Ne mogu da upalim jebenu baklju…
Vam sebe sam, srce mi nenormalno lupa.
Četvrti, peti, deseti pokušaj…Oko mene plameni zid.
Napokon kao da je cela večnost prošla, moja baklja se pali poslednja!
Još jedan talas emocija, varnice padaju po meni jedna me opržila po ruci.
Nije bitno svi gorimo, doslovno gorimo.
Tvrđava, Kej, Most, Dunav…Svi kao jedan pevamo Tebi u slavu.
Sto godina Novosadska Stara Damo.
Vek postojanja, tu smo da dokažemo na delu Zakletvu Vernosti!
Semper Fi Stara Moja!

Sa suzama u očima…
Pregurali smo prvih sto, valjda će sada biti lakše!
Ove slike će obići svet.
Bezrezervna ljubav prema svetinji!
Neverovatan osećaj ponosa…
Novi Sad to je naš grad, koji nikad nije sam…
Mirno spavaj Stara Damo, mi te čuvamo.
Ušli smo u Valhalu, gde hrabri žive večno.

P.S. Slike više i ne znam ko je napravio, tako da ne zamerite.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s