Halter Ego

Smešno mi je kad ljudi koji me upoznaju, zaključe da sam isti kakav sam na društvenim mrežama.
Ne znam šta očekuju, da sam visok dva i po metra imam plave oči i igram folklor?
Lestat Gianni nije (h)alter ego kao kod većina cverglana i kokošaka na društvenim mrežama.
Lestat Gianni je alter ego samo u smislu da sam spojio svoja dva nadimka, po kojima me većina ljudi zna.
Sve ostalo sam ja.
Nemam potrebu da glumim nešto što nisam.
Ne vidim razlog za to.
Da bih impresionirao ljude koji me ne poznaju?
Previše ljudi koji me lično poznaju i sa kojima sam u srodstvu prati ovaj blog.
To sam što sam.
Kurčevit, prepotentan, bezobrazan, bahat, hendikepiran, ciničan, sarkastičan, inteligentan, elokventan, duhovit, direktan, otvoren, pomalo sjeban u glavu više nego u kičmu, pravičan…Ma sve sam jebeno.
Kako me percepirate, eto takav sam.
Sve sam što treba, ono što ne treba najviše.
Ne znam koliko je to dobro, samo zna koliko nije.
Ponekad mi se čini da ljudi koji me čitaju, skapiraju mene bolje nego što ja sebe skapiram.
Zato mi je ponekad potrebno da mi neko objasni šta sam u stvari hteo reći.
Pogubim se u mislima i rečima, kao svinja u Teheranu.
Pogotovo kada vidim sve te ljude sa kojima pričam, nesamo na društvenim mrežama već uopšte.
Nikad ne znam koji se alter ego probudio.
Zato i nisam baš ljubitelj ljudi.
Više volim životinje.
One su daleko iskrenije od čoveka.
Onda mi je malo smešno kada ljudi ne mogu da me shvate.
Ako ne kapirate mene, kako ćete onda tek sami sebe shvatiti.
 Valjda je zato toliko nezadovoljnih.
Menjate lica kao da su halteri.
Eto, takoc.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s