Svetionik

Sranje je kada živite na usamljenom ostrvu u sred okeana.
Sranje je živeti izvan svih tokova moderne civilizacije kada do vas svakodnevno stižu razni infoi kako se to živi negde tamo, daleko.
Mrak je nema ničeg.
Lažem, ima vode.
Nije baš za piće ali je ima.
Ponekad ima i hrane.
Posla ima uglavnom u polju ili na pijaci.
Stanovnici ostrva žive u miru i slozi.
Barem nas uče tako.
Povremeno čujemo od nekih naših sugrađana da to i nije baš tako.
Uglavnom kada maligani se rastrče njihovim krvotokom.
Priča se da se poglavicina porodica ponaša vrlo bahato.
Jelen je Poglavica.
Njegova reč se poštuje, on nam oko logorske vatre svako veče priča o našim podvizima.
Govori nam kako smo divni i kako smo neopravdano nezadovoljni svojim položajem.
Mi mu svi verujemo i tapšimo mu svako veče.
Kada nas zabole ruke, lupamo u posuđe i duvamo u pištaljke u slavu imena njegovog.
Njegova žena je predivna Košuta koja se bavi poezijom i prozom.
Voli hortikulturu, ruže pogotovo.
Često se kiti cvećem.
Zli jezici kažu da joj nisu baš sve na broju i da ona koristi izlapelost Poglavice Jelena i da ona vlada iz senke.
Imaju dvoje predivne dece, iako nas oni svako veče oko vatre ubeđuju da smo svi mi njihova deca i da nas vole ništa manje nego svoju biološku decu.
Nisam siguran koliko je to tačno, jer sam puno puta čuo da oni decu koja nisu ubeđena u njihove dobre namere šalju negde van granica našeg ostrva odakle se oni više nikad ne vrate.
Jelen tvrdi da je to potrebno da se umire Bogovi i da se odbrani naša mala zajednica.
Priča se i to, da je dosta porodica pobeglo preko okeana plivajuću u različitim pravcima pa gde ko stigne.
Ni odatle se niko nije vratio na ostrvo.
Kažu ljudi da ih boli kurac da se vrate.
Kažu i da se povremeno jave preko pisama koje nam povremeno stignu.
Retko ko uopšte zalazi na naše ostrvo.
Uglavnom naši stari se sećaju života van ostrva, mlađe generacije ga nisu napuštale.
Mi uglavnom za laku noć slušamo priče o svetu izvan naše dimenzije.
Jelen kaže da je to jedan mračni, okrutni i govnarski svet koji nas ne voli.
Ja baš i nisam siguran u sve to. Teško da negde može biti mračnije nego na našem ostrvu.
Kao što sam već rekao Jelen i Košuta imaju svoju biološku decu.
Srndaća koji je onako naočit, stasit plavokosi momak. Kažu ljudi da voli da trči prostranstvima i zajebava lokalnu dečicu. Imam jedan poseban talenat koji ga odvaja od ostalih na ostrvu.
Odlično prenosi gajbice.
I Marija!?? WTF?
Godine su prolazile, mi smo sve više bili sputani skučenim prostorom našeg malog ostrva.
Vesti o odvratnom spoljašnjem svetu su sve češće dolazile do nas.
Čuli smo da je tačno da nas ne vole jer smo po njihovim merilima primitivni i zaostali.
No, mi smo bili ponosni na Jelena, Košutu, Srndaća i Mariju.
Oni su nam pričali o našem slobodarskom, ratničkom duhu koji nas je vodio u teškim vremenima naše istorije.
Dok smo još svi živeli na kontinentu.
Kažu da je nekad davno, sve to oko nas bila zemlja ali su se komšije ničim izazvane nadrkale na nas i pobegle na svojim ostrvima.
Nije mi nikad bilo jasno kako neko može da odcepi parče zemlje i pobegne na njemu.
No Jelen je tako rekao i mi smo se složili.
Nismo puno pitali.
Prolazile su godine, ostrvo se smanjivalo.
Jelen ga je rasprodavao da bi mi imali više para iako nismo imali na šta da ga trošimo osim na plaćanje nameta koji su bili sve veći.
Jelen je rekao da je to zbog prevelike cene gajbiica koje su potrebne Srndaću i raznih semenki potrebnih  za opstanak hortikulture koju je Košuta smatrala krucijalnom za sve nas.
I zbog Marije.
Jednom prilikom se jedno pleme odvojilo i reklo Jelenu da će oni da preplivaju okean ili da potope klanac koji nas spaja.
Jelen je rekao da oće kurac.
Košuta je isto rekla.
Srndać je već uveliko otplivao kad je krenulo koškanje.
I Marija.
Onda su se umešala i druga plemena.
Jelen je išao na konsultacije sa njima.
Oni su nudili da otkupe teritoriju na kojoj je ono pleme živelo.
Jelen je rekao da će im dati kurac i da tako treba.
Onda su mu ovi rekli da će doći na ostrvo i našamarati nas kao budale.
Jelen je rekao da i tako treba.
Onda su došli.
Našamarali su nas kao budale.
Jelen se smejao.
Košuta…ona je bila negde.
Neki kažu da je ona već tada otišla na kurs hortikulture u Majčinu.
Tamo je još uvek.
I Srndać je u to vreme zapalio u Majčinu.
I Marija.
Kažu tamo ima više gajbica.
A kad je šamaranje krenulo, Srndać nije učestvovao u njemu jer je morao još jednom da pređe blanš.
Tu je na scenu povremeno stupao On.
Krenuo je da gradi Svetionik na našem ostrvu.
Rekao je da je provalio da se Jelen, Košuta i Srndać plaše svetla.
I Marija.
Onda smo mi rešili da ih našamaramo kao budale.
Kao što su nas šamarali oni što su došli da trguju.
On nam je rekao da ne treba da ih šamaramo i da ih pustimo da odu u Majčinu.
E sad više nije ni bitno da li je to rekao baš on ili ovaj pored njega što nas nije obaveštavao ni o čemu.
Posle je rekao da nisu ni njega ni o čemu obaveštavali.
Jednom je tako kad smo poslali Jelena u pizdu materinu da objasni ovim što su ga šamarali, zašto nas je držao na ostrvu, onaj nije znao ništa o tome.
Nego da se vratim na priču.
On je skoro uspeo da sagradi Svetionik ali smo se mi onda predomislili i rekli ipak ćemo mi da jedemo govna i živimo na ostrvu.
Odlučili smo da ipak više volimo Jelena i Košutu i Srndaća…Valjda i Mariju.
I sjebali smo svetionik.
I ubili smo Njega.
I tu smo nešto kao plakali i bilo nam je teško.
U stvari boleo nas kurac jer volimo da živimo u mraku na ostrvu.
Eto sad opet tu jedemo tako ta govna, pričamo oko vatre.
Opet nas mrze sva ostala plemena.
Još neka su u međuvremenu pobegla od nas.
Kažu da će za par dana da se vrate Košuta i Srndać.
Za Mariju ne znam.
Valjda su svi i dalje u Majčini.
Nema veze pitaćemo Srndaća i Košutu da nas nauče nešto o hortikulturi i gajbicama.
Mariju ne znam ni šta bih pitao.
A On…Pa on je eto mrtav već jedanaest godina.
Mnogi su srećni zbog toga, kažu više vole da ga prime u dupe od Majčine nego da grade Svetionike.
Ja, ja ne kažem ništa. Mene je i dalje sramota za sve njih.
Ako ništa drugo, pokušavam da sagradim Svetionik u glavama meni bitnih ljudi.
U sećanje na njega.

Hvala ti za viziju i oprosti.
Advertisements

4 thoughts on “Svetionik

  1. Pingback: светионик | vizantinacxi

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s