Prisećanje 21

Obred inicijacije kada se neko nov zajebe da se pojavi u društvu počinje sa naravno pitanjem: ” Ko prvi dolazi na mesto avionske nesreće? “
Odgovor kapiram da su mnogi već čuli.
Imam ja i mnogo neprijatnije doskočice od toga.
Dve vezane.
Pohvalim se da sam potpisao dva ugovora.
Jedan za Dizni i jedan za Pixar.
Za Dizni, da ne smem da priđem njihovim objektima bliže od 300 meteri…Go pogotovo.
Za Pixar da glumim u novom delu Happy Feet, to je onaj momenat kad podignem nogu i krenem da mašem ovi svojim retardiranim stopalom…
Ume jako umobolno da izgleda.
Napraviću jedan dan GIF od toga.
E sad, strašno je kada ja to uradim na nečijoj svirci…
Jednom sam dobio i mikrofon u glavu zbog toga xD
U svakom slučaju meni je omiljena anegdota vezana za drugaricu, čiju svirku miniram svaki put.
Ne moram ni da mašem stopalom, dovoljno je da je pogledam da krene smejanje.
Valjda jadna svaki put pomisli šta će sad idiot da napravi.
I tako jednom prilikom, meni ku…Đavo leptejebo umalo da napišem kurac, ne da mira.
Krenem ja da mašem stopalom i da urlam lalalalalalalal…i odlete jebeni Nike sa vazdušnim đonom.
Koji moj kurac nosim Najke sa vazdušnim đonom kad nemam osećaj u stopalima, nikad mi neće biti jasno.
Kotrljam se po oblacima.
Uglavnom, odleti patika pogodi pevačicu po nogama i jbg bilo malo neprijatno ali dobro, moraš biti spreman na AKCIDENTE kad me zoveš na HEPENINGE.
Nego hteo sam da zbudžim ovde još jedno prisećanje.
Vraćamo se ortakinja i ja jednu noć sa neke žurke u Taze Lelečkog.
Neću da je imenujem, da ne bude da je opet blamiram.
Samo ću reći ne mlađa, nego starija ćerka.
Pa ko razume shvatiće.
I pošto nam je moć rasuđivanja iz nekog razloga bila vidno pomućena, krenemo kući umesto kroz Zmaj Jovinu, kroz onu gužvu u Taze Lelečkog.
Ja se smorio, urlam OKO-NOS naravno sa sve prstom kojim pokazujem te delove tela.
Kaže starija ćerka: ” Ćale iskuliraj se…”
Mhm, OKO! NOS!

Ćale brate ajde nemoj nas blamirati!!!
A blamiram?!?!
OKOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO NOOOOOOOOOOOOOOOOS!!!!
U jednom momentu dopizdi njoj i klepi me po glavi.

Okrenem se i krenem da urlam: ” TI MENE UDARAŠ JER SAM JA HENDIKEPIRAN!!!! “
U tom trenutku ustaju neka tri Majkana: ” Jel ima problem neki? “
Reko braćo jebite mene a ne nju!!! Šala mala ali neukusna…

I tako…eto moj hendikep ponekad može i da zaboli, što mene – što druge.

Advertisements

One thought on “Prisećanje 21

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s