Prisećanje 23

Bili smo ako se ne varam, drugi srednje.
Neki rođendan kod ortaka na Telepu.
Odemo najbolji ortak i ja uz garancije slavljenika da neće biti nikakvih problema.
Tada se mi sa Podbare baš nešto nismo gotivili, pa…Ni sa kim.
Dođemo mi negde oko pola devet, gomila ljudi već vidno nabarutovanih.
Ok…U startu mi se ne sviđa stanje.
Blejimo mi tu neko vreme, ja šatro puštam muziku na rođendanu kao didžejišem nešto…
U jednom trenutku je izbila neka frka, neko koškanje ali nisam uspeo da snimim ni ko ni zašto.
Desetak minuta kasnije dolazi ortak, kaže zakačio se sa nekim lokalnim đilkošima.
Dooobro…
Ako možemo da mu čuvamo leđa…Možemo.
Tu smo mi već bili vidno dobijeni, jer sam ja pravio neke koktele sa mlekom, rumom, kokicama, sokom od višnje valjda…Ne sećam se ni ja šta je već sve bilo.
Dolazi posle par minuta ponovo, kao idemo napolje da se rasprave pa mi da budemo tu čisto da to ne preraste u neko veće sranje.
Izlazimo ortak i ja, ovog što je učestvovao u koškanju nema.
Krenuše oni da izlaze i izlaze i izlaze i izlaze i izlaze…Reko dobro, ovo nije baš najbolji razvoj situacije…
Gledam ja ovom mog, skinuo ručni sat jer naravno mirnog razvoja situacije neće biti pa zašto ga onda ne ubrzati…
Dobacujem mu: ” Nemoj gledati tako fizički, sevnuće nas neko nećemo ni skapirati…”
U tom trenutku izlazi poslednji iz njihove omanje klape od cirka 15 ljudi, pogleda ka nama i kaže:
” Šta me ti gledaš tako fizički koji kurac i šta će ti taj pištolj da nećeš da pucaš? ”
Ok buraz ne znam gde si ti ratovao kada ne razlikuješ ručni sat od pištolja ali dobro sad…Nijanse su u pitanju.
Kreću tu čarke, onog što je zakuvao i dalje nema.
Kažem ja ovom mom ti sad ćuti ja ću da pričam.
” Momci, ajde da završimo ovo na brzinu vi nas nalupate mi sednemo u taksi odemo po ekipu pa se menjamo uloga…”
I kreće ludilo…
Par trenutaka kasnije izlazi i šesnaesti očigledno vođa čopora.
” Đani brate jesmo se mi sa vama zakačili? ”
” Pa deluje mi tako gari…”
” Iju brate nisam ja imao pojma. Stani bre stoko ne diraj njih bre, oni slušaju Prodidži!!! ”
Muk…Krenuše ovi svi unutra.
Gledamo se ortak i ja…
” Brate šta je ovo bilo? ”
” Ne znam brate, slušamo Prodidži…Nemoj nekome da si pričao o ovome! ”
” Ma beži, kao da bi neko i poverovao… ”

I onda se pitam što mi je 15 godina Prodidži bio omiljena grupa.
A bile su to dobre batine u najavi.
Moj hendikep ne boli jer Voodoo People, magic people…

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s