Život se završava u invalidskim kolicima

Nebitno da li ste ostali u hendikepirani nakon nesreće, rata, bolesti ili ste rođeni tako život prestaje kada postanete korisnik invalidskih kolica.
Troškovi lečenja, sama kolica, nekvalitetan život, borba sa uvek prisutnim problemima u radu srca i bubrega. Borba sa državom radi dobijanja svega onoga što vam pripada, prihvatanje od strane okoline.
Naravno prihvatanje sebe samog kao nekog ko je zakinut za normalan život.
To nije život.

Kad bi smo se zajebavali.

Da bi ste savladali svoj hendikep potrebno je da imate muda i mozga.
Uostalom to vam je potrebno u svemu što radite u svom životu.

Prvo što morate da shvatite šta je vaše činjenično stanje a šta su želje.
Morate da shvatite da ste za neke stvari nesposobni i da će vam trebati pomoć drugih.
Teško? E pa dragi moji, niko nije sposoban za sve. Neko ne zna da nacrta ni Čiča Glišu ( ja npr.),
dok neko drugi ne može da trči ( ja npr.).
Svako je za nešto zakinut i to je sasvim ok.
Različitost je ok. Kada ljudi ne bi bili različiti bilo bi izuzetno monotono.
Naučite da cenite različitost.

Drugo, shvatite da će vas neki ljudi gledati sa visine, sa radoznalošću, sa žaljenjem…
To nije vaš problem, to je problem njihove percepcije.
Dešava se da to bude i vašom krivicom, no o tome dalje u tekstu.

Treće, dobro pazite kakav utisak ostavljate.
Ako ste večito nadrkani, smoreni, tužni nebitno zbog čega ljudi će vas izbegavati.
Jebiga to je univerzalno pravilo. Isti privlače iste.
Ako ste pozitivni, privući ćete pozitivne ljude oko sebe.

Ako se okružite pozitivnim ljudima,jedina barijera da bilo šta ostvarite je ona koje vam je u glavi.
Uzeću naravno sebe kao primer.
Igrao sam košarku, igrao sam tenis, stoni tenis, badminton, fudbal ( da fudbal ), trenirao Ninjutsu…
Postoji ogromna paleta sportova koje možete praktikovati iako ste vezani za invalidska kolica.
Nema opravdanja.

Slažem se, nema rampi gde su potrebne zato sam i poveo peticiju ali imate oko sebe ljudi koji su voljni da vam pomognu da i te barijere prevaziđete!!!
Ako nemate, onda negde grešite.
Da li u prezentaciji sebe ili u izboru ljudi oko vas.

Još jedna stvar gde ljudi vezani za invalidska kolica greše je to, što se kreću uglavnom među ljudima koji su u sličnoj poziciji.
Kapiram lakše je biti sa nekim ko donekle može bolje da shvati vaš problem ali čemu?
Sami sebe bre getoizirate!??
Uskraćujete sami sebe za širenje vidika.
Tu često dolazi do rađanja frustracija tipa, kako da priđem devojci-momku. Kako će me prihvatiti?
Da li će moći da razume moje stanje i slično…
Pa moći će ako ima nisu zatucani moroni i ako se potrudite da im svoje stanje objasnite!!!

Posao?
Da, uvek možete da se bavite pisanjem, makar i blogging-om i da zarađujete sasvim ok.
Bavite se life coaching-om, to je sada IN.

To je to za sada od mog vodiča kroz život prosečno korisnika invalidskih kolica u Srbiji.

Advertisements

2 thoughts on “Život se završava u invalidskim kolicima

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s