Prisećanje 24

Posebno mesto u Prisećanjima je za momka koji je levitirao oko mog mikrokosmosa, u periodu kada sam organizovao žurke za neke novosadske kafiće.
On je bio stalni gost jednog od njih.
Ime po običaju neću koristiti jer to su sad već ljudi koji su u zrelim godinama, kada neki od njih odavno imaju svoje porodice.
Ko je taj period proveo sa nama znaće o kome pričam.
Jednom prilikom smo došli do tog kafića na turnir u Lorumu, na kojem smo tradicionalno učestvovali.
Pojavio se i dotični, vidno nabarutovan.
Izvučeni su parovi, ja sam ponovo bio odvojen od ostatka ekipe jer je postojala sumnja da nameštamo partije.
Ne znam odakle im to…Da.
Naravno dotični i ja smo izvučeni da igramo za istim stolom.
Džabe sam ja pretio gazdi lokala da ćemo napustiti takmičenje ako nas ne razdvoji…Uzalud behu sve nade moje.
On kad malo popije imao je običaj da radi gadnu mosu.
Naglo podigne veliku kriglu punu piva, kao da ćete nabosti u glavu sa njom i onda je iskapi.
Ljudi su se na to svakodnevno cimali.
Jebiga mi smo znali da nije taj tip čoveka ali te cimne svaki put.
Sranje je što sam ubrzo skapirao da on tog dana za stolom i nije najveći problem.
Odnekud se na turniru pojavila devojka koju sam tada video prvi i poslednji put, kao za kurac i ona je dobila moj sto.
Za razliku od junaka ovog Prisećanja, ona je bila jeziva…
Stvarno jeziva, pričala je sa kartama…

Kada vidim onu Dženifer Lov Hjuit uvek se setim Šaptačice Karata.
Elem junak ove priče je svako malo uletao nekome u potez i svaki put kada bih mu skrenuo pažnju na to ili kada bih pobedio krug, uvek bi me častio istom rečenicom.
Uzrečica koju sam kasnije prisvojio: ” Fala ti k’o konju! “
Prilično me je izvlačio iz takta kada bi to ponovio.
Srećom, nije puno prošlo dok mu nije dodeljen time out.
Skupio je karte na Redaljci i rekao: ”  TABLA!!! “
To je bila kap koja je prelila čašu, poslali smo ga za šank.
Na početku sledećeg kruga se začuo prasak. Ležao je pored šanka uz rečenicu : ” To mi je i bila namera! “

Krenu smo posle turnira kući. Krenuo je i naš junak. Naše molbe da ode peške ili taksijem nisu uslišene.
Seo je na bicikl, srušio se na bok i nastavio jednom nogom da pedala u vazduhu.
Spakovali smo ga u taksi.

Drugom prilikom je uleteo u kafić nakrivljen u desnu stranu. Pola večeri smo ga posmatrali kako tako potpuno normalno funkcioniše.
Na kraju sam morao da priđem i pitam da li se ukočio.
” Ma jok matori malo sam popio pa mi je sve udesno pa pokušavam da nađem pravi ugao…”

Isto tako smo jednom svi zajedno krenuli ka gradu. On je ponovo seo na bajk i par metara kasnije naleteo na dva pandura. Umesto da ih iskulira i prođe on se ukipio spucao sa bicklom ispred njih i u padu izvadio ličnu kartu.
Još smešnije je to sve izgledalo, kada su ga organi reda zaobišli…
Kuriozitet vezan za dotičnog je to što, čak i kad je bio najpijaniji znao je posao kojim se bavio da ti objasni do tančina. Neverovatna transformacija.
Eto, to je bilo novo Prisećanje posvećeno čoveku kojeg će već neki prepoznati.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s