Barem pokušaj da pokušaš

Ponovo sam gledao svoje predavanje na FTN u sklopu Ljubav u akciji.
Svaki put mi je najava mog izlaganja bila smešna.
Kažu teško me je predstaviti.
Teško me je svrstati u jedan šablon.
Sad kad malo bolje razmislim jeste tako.
Obzirom šta sam sve pokušao, jebem li ga teško je za opisati.
Pronađi ono što voliš i pusti da te ubije, rekao je Bukovski.
Potpuno se slažem sa njim.
Oduvek mi je želja bila dosta onako prizemna, hteo sam da imam svoj kafić ili noćni klub.
Ne hirurg, astronaut, advokat nego vlasnik kafića…Druga opcija je bila pisac.
Radio sam kao trgovac u porodičnoj firmi, u srednjoj sam radio i u obućarskoj radionici, bio sam koordinator tima za saradnju sa stranim delegacijama, radio sam malo u muzičkoj industriji, neovisno od toga pisao sam rap pesmice, organizovao žurke za neke kafiće i klubove, čak sam par puta radio na vratima nekih klubova, iz sprdnje pevao sam jednim sada popularnim bendom u jednom novosadskom klubu… 
Svašta sam pokušao u životu, to mi često neki ljudi zameraju što se duže nisam zadržao na nečemu.
Evo sada sam se napokon nakon toliko godina pronašao ovde.
U pisanju, blogovanju.
Nemam prihoda od toga ali radim nešto u čemu sam dobar.
Kako znam da sam dobar?
Jednostavno, brojke ne lažu.

Posle tri i po meseca pisanja, na pragu 30.000 poseta.
Jednostavno jedno je imati san, drugo je slepo se držati njega.
Ja sam svoj ispunio, video da nisam baš talentovan da ga ispunim i prešao na novi.
Naravno bitno je baviti se nečim čime ćete zaraditi dovoljno za život, no isto tako je bitno pronaći neki ventil.
Nešto što će biti samo vaše, što će u trenucima nestabilnosti biti tu da vas vrati na pravi put.
To je verovatno bilo presudno da ovaj blog bude toliko čitan.
Ne pišem ono što urednik traži od mene, nego pišem o onome što mi je u glavi.
To je prednost nezavisnog pisanja.
Jebe se meni koliko puta ću opsovati u svom izlaganja i da li ću napraviti neku grešku u kucanju.
Ako je primetim, super ispraviću je.
Ako je ne primetim jebite se, bitna je poenta.
Nije sramota tražiti se, sramota je ne pronaći se.
Tačnije, velika je sramota nemati muda da se pronađeš.
To što ljudi ne znaju ponekad u šta da me svrstaju, iskreno govoreći meni laska.
Nisam šablon, samim tim ni ne težim ka tome.
Poseban sam kao pojava, poseban sam i u glavi.
Zašto bih se onda utapao u prosek?
Tu sam da ostavim neki trag za sobom i odlično mi to ide.
Ne znam koliko me kapirate, no obzirom koliko me čitate kapiram da se kapiramo.
Volim ovako glupave konstrukcije rečenica.
Reči su moje igračke, što reče meni jedan drag čovek.
Uvek napišem ono što mislim, onako kako mislim.
Kako vi to razumete, to je već vaša stvar.
Našli ste mene, sad se potrudite da pronađete sebe.
Ni malo lak put.

Advertisements

2 thoughts on “Barem pokušaj da pokušaš

  1. Odusevljena sam ciriranom recenicon: pronadji svoju strast i pusti da te ubije. Sjajno! Ponekad letim iz drustva doma za radni stol, jer imam posla. I uzivam pisajuci, citajuci…sad barem znam da je to “normalno”.

    I sama sam pomislila…pa ne radim to za lovu…ali cemu sluzi lova, ako ne radis sto volis?!

    Ne pisem za lovu, ali pisem sto hocu i kad hocu, bez kvocanja nad glavom i tudjih uvjeta. Radim ono sto volim.

    Takodjer se ne zadrzavam dugo na istim stvarima, ali ne jer sam povrsna, vec zato sto imam razna podrucja interesa.
    Ne moze se sve.

    Pisanje bloga me priblizilo k sebi, usidrilo…”upoznala” sam divne, inspirativne, kreativne ljude. Procitala tolike predivne objave…jednostavno, uzivam!!!

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s