Čovek je čoveku vuk

Homo homini lupus.,.
Koja  je to tačka u kojoj žrtva postaje predator?
Kada zarad vašeg poljuljanog ega, pronađete najslabiju kariku i svesno je dovedete u identičnu tačku pucanja iz koje ste vi jedva izašli?
Šta je to što čoveka tera da se sveti na nekome, ko je u njegov život slučajno dolutao?
Zašto kada čujete nečiji vapaj umesto da mu pomognete, podlegnete onom najnižem porivu?
Porivu da nekome bude loše koliko je vama bilo loše, u najmanju ruku.

Gledam ljude oko sebe kako svakodnevno sami sebe guraju niz liticu, što je najtužnije preko te litice vuku sve oko njih.
Domino efekat, rasturaju mikrokosmos za mikrokosmosom svojom sebičnom akcijom.
Time postajete samo sve nesrećniji, jer kada shvatite šta ste uradili izjeda vas krivica.
Sve ste nezadovoljniji sobom i upadate u začarani krug, svojom disfunkcionalnošću trujete sve više ljudi.
Kapiram da je to zato što živimo u sredini u kojoj živimo.
Ovde je sramota potražiti pomoć.
Zato smo tu gde smo.
Primitivni, zatucani, neobrazovani ma koliko škola završili.
Ovaj mentalitet proždire dušu za dušom.
Prazni ljudi, sa ogromnom crnom rupom u grudima.
Toliko crnom, da guta sve oko njih.
Čovek je čoveku vuk…To ni vukovi ne rade.
Čovek je čoveku čovek.
Nema goreg.
Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s