Poplava emocija

Danima vagam da li uopšte išta da napišem.
Nisam gledao u apatiji šta se dešava oko mene, nisam mogao to da dozvolim.
Previše ljudi znam koji ništa nisu uradili, iz razloga što su zapali u nekakvu apatiju.
Ubeđuju me da oni kao pojedinci ne mogu ništa da urade.
Tužno je što su to ljudi koji me veoma dobro poznaju, ljudi koji su svesni kojom brzinom sam ja, sa još svega par ljudi pokrenuo akciju u našem mikrokosmosu.
Sabrali smo se u svega par minuta i pokrenuli akciju sakupljanja ljudstva i pomoći.
Danima unazad pre početka apokalipse( jer blaža reč za ovo ne postoji), videlo se da se sprema nešto zlokobno. RHZ je upozoravao na to, radarsko praćenje oblaka je upozoravalo na to, stanje u okolnim zemljama je upozoravalo na to.
Samo niko zadužen da upozori Srbiju, nije upozoravao na to.
Kada je otvorena Pandorina kutija, tri dana nije stizalo upozorenje.
Najveća greška je po meni bila u startu što su na tako odgovorna mesta postavljeni ljudi, koji nisu spremni da se uhvate u koštac sa ovakvom situacijom.
Druga greška ništa manja, bila je to što se gledao isključivo vodostaj.
Nikome nije palo na pamet da uzme u obzir šta će se desiti kada se nakon onolikih kiša, voda sjuri sa planina. Kada se spoje svi oni planinski potoci i reke.
Taj propust je mnoge koštao svega.
Sama država je pokazala ogromnu neozbiljnost.
Od pogrešnih procena, preko pogrešnih apela, do neozbiljnosti u organizaciji i koordinaciji u sprečavanju i saniranju tragedije.
Ovaj tekst nije i neće biti politički obojen, pored svih mojih neslaganja sa garniturom na vlasti.
Nije samo njihova greška, greška je svih nas.
Decenijama se nije ništa radilo da se spreči mogućnost izbijanja ovakvih tragedija.
Od raspada bivše Jugoslavije na ovamo, nije dovoljno urađeno.
Obrenovac, Valjevo, Krupanj, Paraćin, Svilajnac, Bajina Bašta, Kupinovo, Šabac, Drenovac, Ševarice, Tabanović, Pričinović, Majur, Mišar, Orašac, Miokus, Dragojevac, Mrđenovac, Provo, Smederevska Palanka, Kostolac, Drmno, Petrovac na Mlavi, Malo Crniće…
Ne želim da spekulišem brojem žrtava, znam informacije koje sam primio od mnogih ljudi koji su došli iz najugroženijih mesta. Znam da su mnogi koji su prošli razna ratišta, poslali poruku da ovako nešto nisu nikad videli.
Ovog trenutka na RTS kažu da je Gradonačelnik mog grada obezbedio neku veliku cifru džakova.
Kakav gorak ukus žuči u ustima. Nije Gradonačelnik obezbedio, neki su moji sugrađani obezbedili danonoćnim pakovanjem tih džakova.
Prekinite da se reklamirate u trenucima dok zemlja umire!!!!
Zgrožen sam neozbiljnošću pojedinih najviših funkcionera, koji su se poneli kao poslednje fukare.
Umesto da odu do tih ugroženih područja i tamo uspostave štab iz kojeg će koordinisati potrebnim akcijama, oni su izašli sa čitavom ekipom koja ih je snimala, obezbeđivala umesto da te ljudske resurse iskoriste za ono za šta su bili najpotrebniji.
Ti helikopteri i kola kojima ste prevoženi su MORALI biti iskorišteni u pametnije svrhe!
Kao da niko nije svestan prioriteta.
Toliko laži je plasirano preko sredstava javnog informisanja…
Konstantni napadi na ljude sa Twitter-a i Facebook-a, gospodo da nije bilo nas koji smo u četiri dana sakupili svega par sati sna ova situacija bi bila daleko gora!
Potpuno ista priča kao i ove i prošle godine, kada smo vas za vreme onih smetova naterali svojim objavama da delujete!!!
Iskreno gospodo ministri, preCednici vlade zabole me šta izjavljujete o nama.
Ja konkretno, znam koliko mi je u zadnjih pet dana poslato poruka od ljudi koji su ugroženi ili su bili ugroženi sa ne molbom nego naređenjem da ne smem da prestanem da pišem…
Trudio sam se da većinu informacija proverim, pre nego što ih plasiram u javnost.
Uglavnom sam se oslanjao na informacije ljudi koji se nalaze u tim mestima odakle dolazi poziv da im se pomogne.
Na njih sam se oslonio i na radio amatere.
Znate to je ona grupa ljudi koja je uvek bila tu u najkritičnijim situacijama koje su zadesile našu zemlju.
To je ona grupa ljudi koja nije potpisala papir da neće govoriti o onome što vidi, za razliku od mnogih koji su morali. Znate onaj papirić kojim ste obavezali mnoge da govore i pišu samo ono što je u skladu sa vašim izjavama. Ups! Da, video sam ga…
O crkvi ovaj put neću puno pisati, samo želim da kažem da se Patrijarh Pavle okreće u grobu zbog vas. Umesto da pomognete ovom narodu, vi širite mržnju. U skladu sa Isusovim učenjem? Pa ne baš. Nadam se da će vas Satana nagraditi nekim roštiljanjem za to.
Nisam vernik ali ću svakako zamoliti nešto vašeg Boga.
Ne praštaj im, znali su dobro šta rade!
Ljudi polako postaju svesni obima ove kataklizme. Svesni su da je ovo tek početak.
Samo da prebacim na neki drugi kanal, muka mi je već od Javnog Servisa.
Odličan je za probavu. Jednostavno vas tera na veliku nuždu.
Dok su se razna gospoda junačila za televiziju i one najgluplje i najprimitivnije naše sunarodnike, običan narod je spašavao živote.
Tako su se u jednom trenutku na odbrambenom bedemu blizu mog Novog Sada, našli navijači iz cele Srbije. Navijači okarakterisani u medijima kao obični huligani i kriminalci.
Došli su čak momci i devojke iz Kragujevca i Novog Pazara da brane moj grad.
Momci iz Zagreba su me čak kontaktirali i rekli mi da ako treba i oni će doći.
Diskretni heroji…Običan narod.
U medijima su zaboravili da istaknu da moj grad brane i studenti iz cele Srbije, koje je tragedija zatekla ovde.
Mnogi od njih su ostali da brane moj grad.
Neizmerno poštovanje prema svima njima.
Dok su neki iz svojih kafića, solitera posmatrali kako ljudi iz cele Srbije brane njihove živote.
Neki su i pljačkali napuštene kuće…
Ono najgore u ljudima.
Čak ni oni ne mogu zasene činjenicu da smo pokazali da i dalje postoji ČOVEK u Srbiji.
Nemam snage ni da pišem o propustima kada su moji drugovi na kiši po noći, čekali u tuđem gradu satima da im se neko obrati i kaže zašto su naši političari apelovali da se dođe u pomoć ako ništa nije organizovano…Ni o političkim igrama najniže vrste gde se obračunavalo sa gradovima koji nisu po volji nekih. Ne sa ljudima, nego sa čitavim gradovima koji su kažnjavani jer su glasali kako su glasali.
Kapiram ugasiće mi blog nakon svega ovoga a nisam zagrebao još ni površinu svega što se dešavalo.
Nema veze, istina će ostati. 
Mogao sam i daleko ružnije i oštrije da napišem ovaj tekst ali još uvek nije vreme za to.
Moram da napomenem i to da bi smo vas mogli tužiti za sve one životinje koje niste dozvolili ljudima da evakuišu. Mogle bi neke tužbe Strazburu da padnu nakon ovoga. Nadam se da će vas glasovi progoniti, do kraja života.
#kažemsamo.
Ne gadite mi se zato što ste svojom nekompetentnošću ugrozili život cele zemlje, nego zato što niste ljudi da tu grešku priznate.
Sada stižu oluje, pacovi, zmije, zaduživanje, bolesti, klizišta…Sve ono što ste mogli da sprečite.
Stiže suočavanje sa stvarnošću.
Cenzuru na nju ne možete da stavite.
U Japanu bi već pola vlade izvršilo Sepuku. No, Japanci imaju ponos i čast.
Vi imate…Nemate ništa.


P.S. Ljubav za sve one ljude iz raznih zemalja koje su došli da pomognu. Ljubav i za naše susede koji su u sličnoj situaciji. Izdržite, sve prođe. Ako ništa imate u startu tu prednost da ne živite ovde.
P.P.S. Verovatno imam dosta gramatičkih grešaka. Nemam živaca da to ispravljam.
P.P.S. Hvala svim onim ljudima koji su me terali da se oglašavam i koji su me držali ovoliko budnim u svakom smislu. Najveća Ljubav za vas!
Ne mogu da vam opišem koliko sam ponosan na ljude oko sebe, koji su bez razmišljanja odreagovali na prvi upućeni apel. 



Advertisements

One thought on “Poplava emocija

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s