Šibica

Oko te jedne priče se uglavnom sve na mom blogu vrti.
Nije čak ni priča, nego misao.
Jedna šibica je dovoljna da pokrene požar koji će spaliti sve do temelja.
Uzrok je tragedija, šibica su bili tviteraši, fejsbukovci, blogeri, radio amateri…
Moramo biti solidarni, moramo u ovom trenutku biti tu za sve koje je pogodila ova katastrofa.
Jebe mi se kako se ko zove. Jebe mi se kojom se rukom krstite ili klanjate, dokle god ste čovek.
Morbidno je da je slogu morala da pokrene jedna ovakva katastrofa.
Majke kojima bujica odnosi decu iz ruku, deca koja gledaju kako im roditelji ostaju u vodi dok njih evakuišu.
Psi koji vas bezuslovno vole šta god im uradili, gledaju vezani za vama dok ih ostavljate bespomoćne.
Jeste pokazala ova situacija da možemo pronaći čoveka ali isto tako je pokazala koliki monstrumi možemo biti.
Kao da to i nismo znali do sada.
Vatra je upaljena u oba smera.
Pojavio se Čovek i Nečovek.
Oni koji svakodnevno rizikuju svoje živote spašavajući tuđe, ljudske i životinjske.
Oni koji ne spavaju noćima pokušavajući da podignu što više ljudi na noge.
Oni koji su na bedemima umorni, pospani ali i dalje tu.
Sa druge strane postoje oni koji podižu cene vode i hleba.
Oni koji su tražili 1 000 dinara po osobi za spašavanje.
Oni koji su namerno plasirali dezinformacije.
Oni koji su sedeli kući i pametovali.

Kojima ste se priklonili to je stvar vašeg izbora, svesti, razuma…


Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s