Jedna priča o slozi i solidarnosti

Prenosim tekst u originalu, onako kako mi je poslat. Sa svim greškama u pravopisu, zato začepite i čitajte.


” Danas sam se osecao tako ponizeno i tako me je bilo sramota sto delim drzavljanstvo s odredjenim ljudima, da ne mogu da ti opisem. Prvo, ako iz sapca budu opet zvali da im treba pomoc, ja ne idem, pa nek svi crknu, nigde u srbiji nisam upoznao tako lenje i bezobrazne ljude. danas sam stojao u vodi do pojasa, na nasipu u drenovcu, tacnije sva trojica novosadjana smo stajala u blatu i vodi do pojasa i vukli neke najlone dugacke 100m sa 10m(zamisli tezinu tolike natopljene tkanine), inzenjeri su zvali i ostale da dodju dole da nam pomognu, mi smo zvali sve vreme, ali ne, 40ak ljudi u dubokim cizmama je stajalo gore na nasipu, na suvom, slikalo nas telefonima i smejali se “pazi ove al su se uvalili u blato”, tek posle 20 min mucenja su sisla 5orica da pomognu. raspao sam se od dzakova, a blatom sam bio namazan ko bear grills, dok su se polovini sapcana do popodne cizme caklile ko da su tek iz prodavnice iznete. pus/pis/kafe/pivo/hrana pauze prave na svakih 10 minuta, dok su im novosadjani utvdjivali nasip bez stajanja. a kasnije saznajemo da je dobar deo ljudi dobio dnevnice sto je tu, a mi sami placali gorivo do sapca i nazad, spavali na podu u hali zorka, sa francuskim, austrijskim i ruskim spasiocima, za koje je inace bilo tu namesteno par stotina lezaja, ali nije bilo ni 3 slobodna lezaja za blatnjave novosadske volontere. u 11h dolaze kobre, a zatim i general Dikovic, rukuje se, pita odakle smo, kaze “SVAKA CAST JUNACI”, zahvaljujemo i odlazimo po sledeci dzak, ali guramo se sa 50 ljudi koji trce, ali trce da se slikaju s njim…bar da su uzeli po dzak, pa nek trce s dzakom, ali ne, ko jebe dzak, to ce neko drugi. u 12h nam bukvalno puca film, kad smo videli da su inzinjeri otisli dalje i pustili nas par u blatu da komandujemo sta i kako treba raditi, jeste bilo prosto, ali jebemu mamu, on je inzinjer, a ne mi…i pakujemo se i krecemo kuci. idemo peske 15km do mitrovice, usput nas vojska snabde vodom, obaveste da volonteri imaju besplatan prevoz kuci vozom i busom, samo da im kazemo da idemo sa nasipa i ne smeju da nam naplate kartu, zatim nas zandarmerija odbaci km ipo, vojna policija jos 2 km, ali autobus policije, koji se prazan vraca za novi sad, nece da nas poveze do ns, ni mitrovice, pa cak ni do glavnog puta za mitrovicu. posle par sati tabananja na 30 stepeni po suncu stizemo u mitrovicu. pitali 15ak ljudi gde je zeleznicka(autobuska je na istom mestu), svi nam drugacije kazu, niko ne zna gde je stanica(zalosno), ali se bar trude…par ljudi nas zove da odmorimo, na kafu, nude prevoz do stanice… Stizemo nekako do z.stanice, kaze zenska na blagajni, voz treba da dodje u 15:00, ali kasni 15 min, opustite se, najavicemo preko razglasa. stize voz u 14:50(kasnije saznajemo, tacno u minut, po redu voznje), ulaze ljudi, pitamo nekog coveka, kaze voz ide za beograd, razglas se ne oglasava i voz odlazi, zatim idemo da opet pitamo ovu na blagajni, a ona ce, pa sto niste usli u voz, taj je otiso za ns…npr zato sto si rekla da dolazi tek 25min kasnije i zato sto si rekla da ces objaviti razglasom…sledeci voz ide tek uvece u 9. idemo preko puta na bus, stize generali(novosadski prevoznik) za sat i 15 minuta, cekamo, stize bus, vozac kaze da nema nista od te ekskurzije ako ne platimo karte, pokusava ipak da nam pomogne, svakako ima samo 2 putnika, proverava s centralom, ali ne sme da nas primi bez karata, kazu vozili su prekjuce uz neke potvrde, danas ne daju, ko je ostao jos da pomaze, otprilike ko ga jebe. shvatamo da ne vredi, para nemamo, potrosili na hranu, gorivo i sve ostalo prethodnih 6 dana po macvi, krecemo peske za novi sad, imamo baterijske, 75km do ns, izguracemo do jutra, ali ipak nas vracaju na stanicu, kaze dispecer vozice vas sirmium bus kuci, hvala sto ste pomagali, red je da se oduzimo. cekamo jos sat ipo bus i konacno krecemo kuci. toliko sam iznerviran, da ne mogu da ti opisem! nemam ni jednu sliku, ne treba mi, dovoljno mi je da znam da sam ucinio nesto, da mi je stalo…ali kad se setim koliko brzo se u ns digne 1000 ljudi da juri u sabac, mitrovicu, morovic, krupanj, racu…kako vredno i hrabro ljudi rade, a sapcane bas briga, kafici puni, sprdaju se, nece niko da ide na nasip, a vojska organizovala gomilu kamiona, obezbedila hranu, daju cizme na revers, lopate…ma strasno. ovaj narod je sasluzio sve sto mu se desilo, ako ni zbog cega drugo, onda zato sto cuti i trpi dok ga vode u propast. samo mi je zao one manjine dobrih, jako dobrih ljudi, koji su se raspali pomazuci i dajuci i vise no sto imaju, da pomognu drugima koji nemaju nista. od mene je dosta za ovu godinu, ne idem juznije od dunava. e da, ali ako mi sledece nedelje legne sponzorstvo koje ocekujem, 30.maja idem humanitarni krug biciklom oko evrope, 11 zemalja, 4000 km…mesec dana voznje, da pricamo ljudima utiske sa nasipa i trazimo pomoc za poplavljene. meni je savest mirna, a mnogo je ni nemaju.
Svaka cast i vojsci i zandarmeriji i vojnoj policiji, svi su bili jako ljubazni, pomagali nam, uopste nas nisu gledali s visine, bas smo se osecali ravnopravnim, ono ljudsko postovanje prema kolegi koji im pomaze.
Eto ti ustisci iz macve, seti se toga sledeci put kad se na frku budemo organizovali da idemo da im pomazemo. “
Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s