Specijal Prisećanje

Nema više tog starog Novog Sada sa kojim sam ja bio na Ti.
Sa nekih 14 godina smo krenuli da izlazimo…
U prevodu to je bilo tamo neke 1992. 
Ja i mojih par drugara i drugarica smo izlaske otvorili sa Pipingom.
Užasna scenografija u stilu baš tih devedesetih.
Bili smo Dizeli tih godina.
Ja u mojoj ” Ara papagaj ” Kappa trendži upasanoj u ” Kecare “.
Ciga i Šaran su dolazili po mene da me sprovedu pored Pankera i Skinsa, jer je postojala ogromna netrpeljivost među subkulturama.
Najsmešnije u svemu tome je što sam ja bio dobar sa svima.
Telohranitelji su tu bili radi imidža.
Procedura je bila proći prvo kroz špalir istih, javiti se Mesaru i Tigranu gledati ostale kako strepe da uđu, pokazati im srednji prst i uleteti pored Žapca u Piping.
U Pipingu kod Sipe uglavnom ista ekipa, Jelena Ventilatorka koja je izlazila sa mnom, Tamara, Edi, Džek, Udo koji je ponekad dovodio i malog Obija.
Mislim da je i Milica bila tu, pročitaće pa će se sama već setiti.
Tamo se uglavnom išlo vikendom, zato smo morali da smislimo gde “otpadati” preko nedelje.
Nekako kao najlogičniji izbor je ispala Imperija…
Darko i Ivan su tada bili još klinci. 
Čika Zlaja je tada bio Bog i batina pasaža 10.
” Migane, ja te volim kao moje sinove, znam da ćeš zaglaviti evo ti ključevi popišite šta ste pili a i ne morate. Pogasi sve, zaključaj i ostavi ključeve kod čuvara! “
Zato nijedno sranje nismo nikad napravili u Imperiji, čika Zlaja se morao poštivati.
Često smo svraćali i u Papilon kod Šeleta i Okca, zbog nes kafe uglavnom.
Dobro više zbog Bube, devojke sa Haski očima koja mi je jednom priliko zapretila da će napraviti skandal ako joj ostavim bakšiš.
” Pa mogla sam kuću da sagradim od vašeg bakšiša, ostavi mi još jednom bakšiš vrištaću u sred bašte!!! “
Ma, da…Leptejebo ja ostavljam bakšiš tipa kao sada 50 dinara i kreće jebeni Pandemonium.
Opušteno je mogla da bude i operska pevačica, blam me ubi.
Vrištala je dobrih 3-4 minuta. Da sam mogao da otrčim sjebao bih i Karla Luisa.
Tada u tom neko razdoblju smo otkrili još jedno kultno mesto. Radila je neka zajebana teta sa roza gumicom i miris limuna je nadjačavao sve ostalo. 
Mesto na koje su dolazile sve subkulture da se u miru otrezne, dokusure…Zavisno od afiniteta.
Divno jedno mesto u centru grada koje odoleva zubu vremena.
Mesto gde ako me nema dva dana, neko od osoblja mi šalje poruku da proveri da li sam čitav.
Da, Bistro naravno.
Ne znam, ja kad odem tamo uopšte nemam osećaj da sam gost. Bez ikakve sprdnje.
Više smo onako kolektivno, jedna velika porodica…Malo polupana, disfunkcionalna ali i dalje porodica.
Nakon toga je došla Arkada.
Sale, Milena, Zoli, Dača, Jera, Daja,Toša…Ivana koja više nije sa nama…Šef i njegovo društvo…Jedan Gari…
To je ona kafana iz koje sam otišao bez kolica.
Ona ista kafana u kojoj je Dača pokušavao svaki put da me uhvati pre nego što padnem sa stepenica. Bezuspešno.
Ne znam zašto mi je uglavnom prva asocijacija na Arkadu: ” Ivica? ” 
Znaće Tijana o čemu pričam.
Kad smo kod Arkade, ne smem nikako da zaboravim Aru.
Zoki je radio u Ari…Radio je i Kameni, jebem ti sve.
Ara gde smo se Zoki i ja dobacivali preko cele prostorije upaljenim Zippo upaljačem.
Zoki…” Ne gledaj me, kao vučica…”
Joj na Aru me asocira i sto jedna konverzacija.
Muka mi je vodi me napolje!
Ma nije ti muka sačekaj da završim priču!
Stvarno mi je muka vodi me napolje!

Ma iskuliraj nije ti muka…
On njoj prilazi, povlači majicu. Baca peglu u majicu i kaže:
” Stvarno, nije mi muka…”

Tijana, eeeee! Tijana!!! Crni konac i Narayan od Prodižija…Joj tuge…
U to vreme negde se desila i ona zamalo tuča na Telepu, kad nismo dobili batine isključivo zato što slušamo Prodidži. Ne znam, skoro 20 godina kasnije i dalje ne znam.
Nakon svega toga došao je Slobo i kafić Premier.
Mićo i Kalifornija. Gomila likova, nema teorije da nabrajam…
Tamo sam otišao u boksericama…Pogreši čovek.
Tamo me Ana pitala za onu tačku koju kad stisneš, invalidu se…Da.
Tamo sam zaprosio devojku, koja me iz samo njoj znanih razloga trpi već više od deceniju.
Čitajte Prisećanja ako ne znate o čemu pričam.
Tada smo otkrili i Šansonu, koje isto tako više nema…
Tamo sam upoznao buljuk meni još uvek dragih ljudi.
Ponekad smo preletali i u Mamut Pab. Džo je radila tada.
Džo je sad zvezda estradnog establišmenta.
Išlo se i u Akvu, dok je Maja radila…
Kontrast sazlužuje posebnu priču, mesto koje je nekad bilo jedini underground club u državi.
Voleli ga ili ne, pored Zvonceta i Steve sam se osećao najsigurnije. Bio sam zaštićen kao beli medved.
Bilo je još tu nekih mesta ali to je u suštini to…
Sad, sad smo uglavnom u Bistrou…Nekako smo se vratili na početak priče.
Naletimo i kod Bude u Teatar ponekad.
Kod Fleka Bar nam je nešto kao Sveti Gral.
Tu se priča završava…

P.S. Dvorište ne pominjem, ne mogu. To mi je druga kuća.
Ne zato što sam ga držao, nego…jednostavno Dvorište.
Pardon, New Yard. Da se Ilija ne nadrka ako pročita.
Ako je naučio sva slova naravno.

Ideju za sve ovo mi je dao Jedan Gari(kliknite na link)

Advertisements

2 thoughts on “Specijal Prisećanje

  1. Волим ове приче које вуку кроз време. У то време студирао сам у НС, али сећам се тек пар поменутих места. Но, нема везе, сећам се много чега другог. 🙂

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s