Petar Pan

Trka sa vremenom.
Trka sa parama.
Prebrz život. 
Prebrza hrana.
Koliko uopšte stignemo da postignemo bilo šta u životu?
Šta uopšte znači biti ostvaren? Postići nešto?
U celoj toj gužvi gubimo prioritete, gubimo snove, želje…Gubimo sami sebe.
Čitave generacije su se tako izgubile. Potpuno onemogućene da iskoriste sav svoj potencijal.
Zakinuti, zajebani, prodani…
Vreme nas pregazilo. Niko nas nije pripremio da će naše prekinuto detinjstvo imati toliko dalekosežne posledice.
Pozitivno je to što smo naučili da ništa ne sme da nas iznenadi, u isto vreme to je i negativno.
Negativno je isto tako i sve ostalo.
Ostali smo tamo negde u magnovenju. Nikada sigurni da li smo stvarno kompletne ličnosti.
Niko ovo nije pomenuo, ne znam ali mislim da bi najbolji naziv za sve nas rođene tamo sedamdeset i neke pa na dalje bio Petar Pan Generacija…
Plašim se da smo pogrešno odrasli.
Neki penis nam definitivno fali u glavama.
Neki su pobegli u sebe, neki su pobegli od sebe.
Ostali su dva metra pod zemljom…
Ja ponekad pobegnem u sebe, ni ja nisam iskoristio svoj potencijal.
Ni do pola…
Uglavnom bežim ovde u cyber svemir.
Tu mi je na momente lakše kad vidim da ima i gorih od mene.
Samo, to su prekratki trenuci.
Prebrzo se vratim u prebrzi svet prebrze stvarnosti…
Gledam stare drugare…Devet od deset je samo broj.
Preostali se prave da ima težine u njihovom postojanju.
Ja, ja letim na Zvončicinom prahu.
Neee, ne gudram se. Nije mi potrebno.
Moj prah je u glavi.
Samo Petar je imao jednog Kapetana protiv kog se borio.
Oko mene previše Kapetana Kuka.
Svi kukaju, samo se niko ne seti da digne kuku ni motiku.
Pretežak je to umni posao, o fizičkom da ne govorimo.
Zato više volim da sam u ovom prostoru, ni tu ni tamo.
Slova me smiruju.
Ja smirujem slovima.
Zvončica ima prah, ja imam slova…
Letimo u svakom slučaju.
Promašio sam opet planetu ali dobro, dok sam tu mogu barem da vas naučim da letite…
Pa da se ponovo survamo u ambis.
Prišio sam senku…

 

Advertisements

5 thoughts on “Petar Pan

  1. Moja radnja se zvala Petar Pan.
    U trenutku kada sam se razvodila, dala sam oglas da je prodam, da ne ostanem ništa dužna bivšem mužu.
    Javio se neki Zlatko, znala sam ga iz viđenja….
    Prodala sam.
    Kasnije se ispostavilo da je Zlatko kupio dečji frizeraj, jedini u gradu, mojoj mlađoj sestri, istoj onoj, koja je u svojoj brakorazvodnoj parnici uz ucenu dobila roman sa mojim pričama, samo malo dorađen od strane njenog tadašnjeg supruga. Ne prišivam više ništa, dosta je bilo.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s