Zemljo moja

Dobro jutro.
Ove nedelje sam naučio da si pravi građanin ove države samo ako više voliš majčicu Rusiju npr. 
Nemam ništa protiv Rusa kao naroda, uopšte ne volim da globalizujem u bilo čemu pa samim tim ni da delim ljude po boji kože, naciji, veri i slično.
Ono što me izluđuje je taj fanatizam.
Koliko zapravo volite svoju zemlju?
To je slično primeru koji je meni jako blizak.
Kada igra Vojvodina sa nekim beogradskim klubovima, godinama se već oseća fizička mržnja prema nama ovde u Novom Sadu, Vojvodini. Stekao sam utisak da neki tamo ne voli svoj klub sa tolikom strašću sa kojom mrze nas. Nije to normalno.
Imate i oni koji tvrde da vole ovu zemlju samo smatraju da smo kao ljudi postali loši poslednjih decenija.
Jebem li ga, iz mog ugla gledano zemlju čine baš ljudi.
Draga moja Srbijo, fali ti neki kurac.
Da nije tako ne bih se nervirao svaki put kad otvorim elektronske novine i krene da čitam komentare na vesti.

Na vest o Leani, devojci koja nogama  piči LOL jer nema ruke šta šupak napiše?
Da treba da je sramota što se razbacuje parama, dok narod u Srbiji nema leba da jede.

Dečko, uputio sam ti javno poziv i ponoviću ga ovde.
Dođi, otići ćemo zajedno da upoznaš Leu. Sve što imaš će joj ponoviti u lice a ako ne budeš imao muda tako ću te usrati od batina da ćeš shvatiti koliko je teško sve obavljati nogama i koliko poštovanja moraš da imaš prema njoj.

Još jedna vest mi je privukla pažnju.
Pripadnici novo formirane terorističke grupe prete između ostalog i Srbiji.
Dijaspora kreće sa lavinom uzvratnih pretnji. Uz dužno poštovanje, nemojte nam pomagati.
Vaše zakuvavanje sa strane a onda posmatranje sranja preko satelitske nam nije baš od pomoći.
Ne može niko da izađe na kraj sa ovom vrstom terorizma, pa ni mi.
Čak i da ugušite jednu ćeliju na njeno mesto dolaze nove.
Ćelija od dva do tri čoveka je užasno teško uočljiva.
Zato bolje tišina i ne skrećite pažnju na nas bez ikakve potrebe.
Mislim da je svima na Balkanu dosta Pirovih pobeda. O moralnim pobedama ne mogu zaista ponovo da pišem.

Nego kad će ovo leto leptejebo??
Kažu meteorolozi samo što nije krenulo lepo vreme u kontinuitetu, kažu i da će kiša sada ponovo.
Novine kažu da će Armagedon…Da li znate razliku između Armagedona i Apokalipse?
E da i Kosovski Boj nije pesto, pesto, pesto i neke.
Niti je bilo drugog Kosovoskog Boja.
Ne zaglupljujte decu.

Stižu Dinosaurusi na Kališ!!!!
Sreća, sreća radost…

Napokon smo se vratili u period kojem po nivou svesti pripadamo.
Hoće samo Beograd biti deo eksperimenta ili…PA SVE TI JEBEM?!!? 
Sad mi kažu da je postavka maketa dinosaurusa. Taman se ponadah da smo uspeli da uhvatimo neki voz u dobrom pravcu.
Moram drugovoj babi da javim da ne kreće za Beograd, taman žena pomislila da će prepoznati nekog od starih drugara.
Ko je gledao Ice Age 4 ? ” Precious? Where are you? “

Ustao sam pre sat vremena…Čuj ustao. Probudio sam se pre sat vremena, još nisam pogledao novine. Bojim se ako pogledam ponovo ću popustiti pod pritiskom pročitaću komentare.
NE OSEĆAM NOGE!!! Ha ha ha ha ha…Uvek upali. Juče sam ponovo zaboravio patiku u gradu.
Dobro pa smo primetili na vreme. Sreća što mi stopala badžugaju kao da rastu iz dupeta, pa skapiram kad mi spadne patika.

Idem da razmislim da li ću da se umijem ili ću da se ubijem.
Lep je dan napolju.

Vilin Konjic

Uvek tako počinje…
Kao da sam se licem upleo u paučinu.
Pokušavam da skinem sa lica fine niti ali nema ničega.
To je znak da ću primiti neku od poruka sa one druge strane.
U šta god da verujete, većina tih religija nas uči da oni koje smo voleli će uvek biti tu.
Znakovi su uvek oko nas, samo je potrebno da otvorite um i pročitate ih.
Ne znam da li ste bili u prilici da iskusite onaj najjeziviji osećaj, osećaj kada znate da će vas neko ko vam je bitan napustiti.
Sedite, čekate i nadate se da vas je osećaj ovaj put prevario a to je nešto što se jednostavno ne dešava.
Sve što možete da uradite je, da ih pustite da pređu na drugu stranu i da negujete sećanje na njih.
Kada osetite poznat parfem a nema nikog oko vas, kada u teškim trenucima čujete poznatu pesmu, poznat glas, kada u osetite kao da vas je neko dodirnuo na delić sekunde…To su ti trenuci kad se spajaju naša dva sveta, kada vam oni šalju poruku da su još uvek tu. Da vas i dalje posmatraju i čuvaju.
Možete tražiti i racionalne odgovore na te trenutke, to je isključivo na vama.
Ja na primer zato obeležavam Samhain. To je onaj dan kad se naši svetovi dodirnu. Kad i mi njima stavljamo do znanja, da ih nismo zaboravili.
Energija je neuništiva, samo menja oblik.
Razumete šta hoću da kažem.
Tesla je odlično objasnio neke stvari.
Olujno vreme im pogoduje, zato je njihovo prisustvo u ovim periodima često naglašeno.
Otuda možda taj iskonski strah od nevremena.
To je sve što sam imao da kažem u ovoj priči.
Jednostavno sam imao potrebu da podelim neke stvari sa vama.
Zaboravih umalo…Vilin Konjic u mnogim mitologijama predstavlja Zmaja u našoj dimenziji, jer bi njegov pravi oblik bio suviše zastrašujuć za čoveka. Veruje se da je on posrednik između dva sveta.
Poštar ili medijum, kako god hoćete.
E zato Vilin Konjic na levoj ruci.
Ko me poznaje, zna o čemu pričam…

Eto to je to, kratka priča
za sve moje Vilin Konjice, za sve moje Zvezde Padalice…
Za sve moje Pale Anđele.
Niko nema pravo da vam krila polomi,
niko nema pravo da vas ubije iz ljubavi…

Da li stvarno možemo bolje?

Koliko novogodišnjih odluka ispunimo?
Koliko obećanja održimo?
Koliko toga izreknemo a da ne razmislimo o težini svojih reči?
Koliko razmišljamo o uzroku i posledicama?
Zašto stalno igramo neke igrice?
Zašto je iskrenost i direknost srozana na nivo uvrede?
Da li uopšte možemo da prepoznamo iskrene emocije kako kod sebe, tako i kod drugih?
Kakvo uopšte mišljenje o nama imaju ljudi koji nas okružuju?
Da li smo zadovoljni sobom, svojim poslom, svojim potezima koje svakodnevno povlačimo?
Da li temeljno razmislio o njima ili su i oni kao i većina onoga što nas okružuje, površni?
Kako uopšte verovati ljudima? Kako verovati onima koji nam se izdaju za prijatelje?
Imamo li prijatelje uopšte? Šta znamo o njima?
Ponekad se i previše otvorimo prema ljudima, koji to časkom iskoriste jer znaju naše slabe tačke i brutalno zadaju udarac baš tamo gde treba.
Pažljivo birajte kome dušu otvarate.
Nisu svi ljudi dobri, nažalost ima i onih koji to jesu ali isto tako ne shvataju da ono što im kažete u poverenju ne bi smeli da dele sa drugim ljudima.
Koliko kočnica vas spotiče da budete to što jeste?
Da li uopšte znate šta ste?
Zajebite me onog ” Budi ono što jesi “, to je samo glupava krilatica za one koji nemaju muda da evoluiraju. Ono što smo, nije uvek najbolja opcija jer uvek može bolje.
Zato je analiziranje sebe i drugih veoma važno.
Ono što volimo je često suviše destruktivno po nas.
Da li je to onda prava ljubav?
Nebitno da li je u pitanju ljudsko biće ili stvar, posao, način života.
Treba voleti, slažem se. Samo…Valjalo bi da je ta ljubav uzvraćena.
Padaju mi na pamet dve pametne rečenice…Vi posle potražite odakle su:
” It is nice to be important, but it is most important to be nice.”
” Greatest thing u’ll ever learn is just to love and be loved in return…”

Kapirate šta vam govorim?

Dobar dan rođaci…Još ovaj dan će biti lep.

Subotnje Baljezgarije

Volim kada ovi omaše prognozu.
Izađem raspoložen napolje jer započinjem poslednji dan pred godišnji.
Kažu biće sunčan. Idem da se pojačam sa pljugama. Opa…Gle kurca iz slamnatog šešira.
Rominja kišica. Rominja!? Jebem ti odakle im ovaj termin?
Kapiram onomatopeja i sve ali rominja?
Da li je neko, negde, ikada čuo zvuk rominj, rominj, rominj dok pada kiša???

Ni trafika ne radi…Jebem te živote!
Život je nekome majka, nekome maćeha a nekome Srbija.

Dobro, bolje nego Zorica Seme Ti Jebem Krvavo Marković…
A iz kreveta sam doslovno istrčao, jer sam utripovao alarm.
Bilo je šest sati a ja ustajem u šest i četrdeset.
Kad kažem istrčao, to mislim doslovno.
Dok nisam kao onaj Kojot iz crtanog filma kad preleti liticu, zagrlio patos.
Patos je moj dobar drug, često padamo jedan drugome u zagrljaj.
Jebem ti zemlju u kojoj i invalidi koji ne hodaju, padaju na zemlju.
Bogovi su pali na teme, pa što ne bih i ja ali na čelo.
Majke mi moje kapiram da moram na porodičnom stablu imati nekog Bosanca.
Posle ovoliko padova na glavu sa lakšim posledicama, mora da ima neki jaro na nekoj od grana.
To bi objasnilo zašto sam oduševljen mešalicama. Nebitno, ne mogu sad i to da objašnjavam.
Elem sad baš pričam sa bratom obzirom da se posla i nema baš, koliko su ljudi preglupi.
Imaju prazan prostor za parkiranje pred kapijom i mesto obeleženo za invalide. Gde će pre stati?
Naravno na mesto obeleženo za invalide.

Zašto? Jer kapija je svetinja. Portal za crnu rupu. Nije što ću zvati pauka i iseći vam gume.
Mislim neću ali lako može da se dogodi i da hoću.
Sve zavisi koliko su drastične tog trenutka moje promene raspoloženja.

A što je šraf kod vas 4 dinara a na pijaci 3?
Pa što ne kupite na pijaci?
Pa nisu kvalitetni…

Pa nisu a nemaju ni PDV ali vas boli kurac za to, jel?
Što reče deka pre par nedelja.
Treba mi nešto, samo da ga izvadim da vam pokažem.
Zajebi deko, em ne hodam, em sam neispavan, em je radna subota…Nemoj da ga vadiš majke ti.
Živote ženo bez morala, orala, korala, lokala…Jebem ti.
Malo nas je kiša zarominjala dok nismo stigli do posla.
Kiša je tu i tamo glibava i štrokava. Bolje ne izlazite.
Ako ste već izašli bolje uđite. Tehnički da biste ušli morate izaći.
Ne, u stvari i ne morate. Izgleda da  mi i u mozgu rominja.
Jesam vas pitao da li neko može da mi objasni zašto nosim Air Max Nike?
Ne osećam stopala i ne hodam. Znači nemam utisak da hodam po oblacima.

Nemam osećaj ni da sam izgubio patiku, pa često moram da se vratim do Bistroa ili na kej.
Patike su srce Srbije.
Definitivno mi treba odmor. Malo više psihički nego fizički.
Baš divan jedan dan a tek je dvaes do deset.
E da, ako čujete da neko ima polovni donji deo kičme na prodaju obavestite me.
Ne mogu ja ova kolica i nehodanje po ovakvom vremenu. Smorilo.
I tako…
Ništa, ae pa da se ne ljubimo.

Maske

Tragično je preminuo Robin Vilijams.
Ponovo se pokazuje da su oni koji su spolja najveseliji, koji su uvek tu da nekog isčupaju iz tame su nekako po pravilu najsjebaniji.
U njima najcrnja tama nikad ne spava.
Ta potreba da druge vuku na svetlo dolazi baš od toga, što su oni sami u mraku.
Problem nastaje kada niko ne uoči problem.
Kada se sve to pripiše godinama, prolaznim fazama.

Tama krene da guta sve brže.
Što bi rekao Đ.B. : ” Sve te maske kriju bol i neki sasvim drugi lik…”
Taj spoljašnji lažni sjaj lako obmane čoveka, privuče ga takvim osobama. A onda…
Kad ih bolje upoznate, shvatite koliko su cinični, ćudljivi, preemotivni, nepoverljivi prema ljudima…
Osvrnite se oko sebe, koliko takvih ljudi znate?
Ne kažem, nije im svima potrebna stručna pomoć ali često takvi ljudi nemaju nikog sa kim bi mogli da podele ono što ih muči.
Pritisak okoline na takve ljude da uvek budu jaki i nasmejani, može da bude nepodnošljiv.
Dave se u svojoj tami, dave se pod pritiskom nerealnih očekivanja okoline i…BUM.
Nema ih više i šatro nikome nije jasno zašto.
Cena ljudske površnosti je prevelika.
Malo ko se potrudi da stvarno upozna i razume takve osobe.
Lakše je držati se iluzije, nego prihvatiti stvarnost.
Čak i većina ljudi koja se usudi da im priđe dovoljno blizu i upozna ih, uglavnom ih ne razume. Što dodatno stvara pritisak. Ljudi se olako razočaraju kad shvate da slika koju su napravili u glavi, nikako ne može da se uklopi sa stvarnom slikom te osobe.
Time samo zadaju još jednu nijansu crne.
Osećaj izdanosti je prebolan. Osećaj da takvi kakvi jesu ne vrede jer ne ispunjavaju očekivanja, njima dragih osoba dovode do tačke pucanja.
Otvorite oči, pre nego što svojom površnošću zauvek zatvorite njihove.
Teško je…

Za sve moje Pale Anđele…

Posle mnogo godina ćutanja.
Hvala Godou što je uspeo da me pokrene da uradim nešto na polju na kojem sam dobar, jednako
koliko i u pisanju.
Previše tekstova imam nesnimljenih jer sam delimično bio lenj, delimično zbog nekog mog stava u glavi poslednjih godina da to nije za mene.
Jer previše se u ovoj zemlji sluša neki rep, koji veze sa repom nema nikako.
Ja sam svoje tekstove pisao kao i priče, da bih uspavao svoje demone.
Tako da su veoma lični i iskreno nisam ni imao neku preteranu želju da ih delim,
sa nekim širim auditorijumom.
Još jednom hvala sine što si mi ukazao poverenje da učestvujem u tvom projektu,
videćemo kakav feedback će biti.

Malo sam bljucnuo sebi u usta

Malo se gadim licemera, preletača, uticajnih, zajebanih, neobaveštenih, moralnih, pravednih…
Novinara se isto tako u većini slučajeva gadim, čast poštenim izuzecima.
Gadim se ovih što sve znaju i što je njihovo mišljenje najispravnije.
Koliko snažno vas to kompleksi pucaju?
Koliko kinte primate za svoje stavove?
Dovoljno da sebe ubedite da ste u pravu ili je već došlo do poremećaja ličnosti?
Buhuhuhuhu vezali ste se za ovu žrtvu a svakodnevno umiru ljudi.
Pod jedan MRŠ!
Pod dva, jesam se vezao iz ličnih razloga. Smeta? Pročitati pod jedan.
Pod tri, ne možemo svakoga spasiti a i previše lično shvatati sve može samo da dovede do potpunog ludila.
Pod četiri, pročitati ponovo pod jedan.
Pod pet, moji stavovi su moji stavovi nisu naručeni. Vratiti se na tačku jedan.
Uopšte pričati ljudima o čemu je u redu da pričaju, pišu, kad ste vi prvi ti koji pričaju i pljuju o svemu i svačemu je u najmanju ruku neukusno.
To kako ja gledam na sve ovo je isključivo moja stvar i moj stav, jer priznaćete ne znate do koje mere ja ovo lično proživljavam, niti zašto je to tako.
Nije prvi put da strada na ovakav i sličan način neko sa kim je moj mikrokosmos isprepleten.
Zbog toga se ponovo vratite na tačku jedan!
Što se smrtne kazne tiče, eto ne znam.
Mislim, bih ja to možda negde u podsvesti ali sam više za dug i bolan život u neljudskim uslovima, za tako neke.
Jesam monstrum? Ok, ne smeta mi. Mogu i monstrum da budem.
Ne radi me ta priča o okretanju drugog obraza, i večnom Raju ako oprostimo i pustimo ga kad se pokaje.
Malo sam radikalniji po tom pitanju.
Na stranu to što našem pravosudnom sistemu ne verujem. Nismo uređena država i ne možete da me hvatate na te priče.
Da nije ljudski i humano…Pa ne, ni to mi nećete servirati jer prema takvima nema razloga da se postupa humano.
Da brinem o tome kako će se njihove nedužne porodice osećati?
Zašto bih?
Njihovi postupci su trajno oštetili mnoge porodice.
Zajebite me ponovo priče o humanosti, gde ste bili kad smo skupljali pomoć?
Ne znate o čemu pričam?
Pa nema ni veze, sami smo je skupili bez ikakve pompe.
E da i razdelili. Da imaju deca barem na trenutak čemu da se raduju.
Da krvoločan sam.
Da, nisam pacifista.
Pogotovo kad su deca i životinje u pitanju.
Tako se krene, prvo na životinjama a onda pređu na decu.
Jel prepoznajete simptome kod nekog svog?
Hoćete ga držati na oku?
Hoćete potražiti pomoć ako posumnjate ili nije vaše dete takvo.
Vaše dete je fino, samo diluje gudru i kradenu robu.
Inače je za primer, jel tako?
Drogira se samo vikendom.
Zamislite da sad malo zaspinujem priču i kažem da svako ko se ne slaže, da ovakve treba nabiti na neomašćen kolac je u stvari isti kao on.
Pritajeni psihopata.
Pa gde ste rođeni?
Možemo i tako da se igramo.
Reci mi Silvestre, je li bilo u tvojoj porodici ludaka?
Svako ima svoj pogled na priču, zato ne šiljite kurac kako ste vi samo ispravni i pravedni.
To je isto tako, veoma neukusno.
O novinarima i njihovim člancima ovom prilikom ne želim da pričam, jer sam ponovo sebi malo bljucnuo u usta.
Stoko lešinarska.
Uz dužno poštovanje prema stoci i lešinarima.

Korektnost

BBC je sproveo internu istragu protiv voditelja tv emisije ” Top Gear “.
Poteglo se pitanje u vezi raznih izjava pre svega Džeremija Klarksona, koji u svakoj emisiji ispusti po koju otrovnu strelicu na račun…Pa svega i svakoga.
Navodno koristio je neprikladne i rasističke termine.
Iz mog ugla posmatrano ova emisija je jedna od najkvalitetnijih emisija, koje sam ikada imao prilike da pratim.
Jeste ima malicioznih komentara u svakoj epizodi ali to je ono što ovoj emisiji daje poseban šmek.
Ja nisam ljubitelj ni kola, niti motora.
Ne ljubitelj, nego me uopšte ne zanimaju ali odgledam svaku epizodu ove emisije.

Oni su mi nešto kao Entoni Bordejn ali u svetu automobila.
Ni Entonija ne gledam zbog kuvanja, već zbog njegovog arogantnog stava.
Zbog komentara prepunih cinizma.
U vreme potpunog nestanka morala, mi smo postali šatro osetljivi.
Kad kažem mi, mislim na ceo svet.
Svi bi odjednom da budu politički korektni.
Politička korektnost sve više ubija slobodu govora, slobodu mišljenja.
Politička korektnost se pretvorila u represiju.
Od represije do depresije prekratak je put.
Odjednom nema Cigana svi su Romi, osim što sami sebe tako zovu.
Ne daj Bože onu reč na engleskom da iskoristiš, na slovo ” N ” u razgovoru sa nekim potamnelim bratom.
Nije što se i oni tako međusobno nazivaju ali dobro…
Jepte se i vi i korektnost.
Moji potamneli ortaci se ne nadrkavaju kad im se obratim rečju na slovo “N”.
Namerno je ne pišem jer neki samo čekaju da na meni vežbaju represiju.
Nešto kao ona priča da neke razne zločine smeš da dovodiš u sumnju, ali onaj tamo jedan nikako ne smeš.
Pošto je ne prekršajno, neko krivično kažnjivo.
Znam nekoliko pedera, koji sebe nikako ne nazivaju gej populacijom.
Politička korektnost je odličan instrument za zastrašivanje ionako debilnog i paranoičnog naroda.
Zato i nema kritične mase, zato je sve manje ljudi koji misle svojom glavom.
Zato se sve češće čuje: ” Nemoj se mešati u to! “, ” Nemoj pričati o tome! “
Sloboda nam može biti uskraćena samo onoliko koliko mi to kao narod dozvolimo.
Dozvolili smo i previše.
Ako vam je dobro, onda ništa.