Prisećanje 25

Odgledah sad novu epizodu Državnog Posla, pa se setih jedne naše gluposti od pre 20 i nešto godina.
Sedimo mi tako kod jednog ortaka(kojeg ne smem da imenujem) na rođendanu i već se pomalo smaramo.
To je bilo ono vreme kad je jedina zabava bila to da se igramo…pa valjda Tetrisa…Nisam siguran da li je tada i toga bilo.
Krenemo tako da lupetamo brojeve i da se sprdamo sa ljudima.
Naravno od mlekare i krave, do jel imate nogice i sličnih dečijih doskočica dođe red i na mene.
Morbidan kao što i jesam, moj vid zajebancije je bio malo ozbiljniji.
Okrenem nasumičnih šest brojeva i čekam.
Dobar dan.

Dobar dan…


Pogrebno Konkordija, zovemo samo da vas pitamo da li je sve spremno za sahranu u subotu u 6 popodne?

Zar nije sahrana u 4?

Muk…Mene polako obliva znoj…

Halo druže da li ste tu?

Da, tu sam. Oprostite, jeste u 4. Primite moje najiskrenije saučešće.

Hvala vam…Nego mali da ti ne bih jebao mater zbog ove zajebancije, mene si našao…

Slupao sam slušalicu o telefon…Kapiram da mogu da hodam, ne bih mogao da ustanem.
Ćutke smo se razišli kući, kao sa sarane…
Znam nije toliko smešno kao većina Prisećanja ali eto pade mi na pamet…

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s