Krv i meso

Ne očekujte da oni koji su oko vas ikad uoče vašu posebnost.
To je neka greška u mozgu.
Kad vas posmatraju iz daljine, fascinirani su.
Kad vam priđu bliže čarolija nestaje.
Zašto?
Veoma prost razlog.
Ako ste ih pustili u svoj mikrokosmos, dokazali ste im da ste obični ljudi od krvi i mesa.
Tu prestaje fascinacija jer je vaša posebnost sad njihova svakodnevnica.
Na kraju to postaje pritisak, teret. Sve ono čime ste ih do juče fascinirali, danas počinje da ih guši.
Tada shvataju da je ipak jednostavnije biti običan u okeanu prosečnosti. Tad niko od vas ništa ne očekuje. Ljudi su oduševljeni vama jer znate da vežete pertle.
Okolina će vas pomaziti po glavi i daće vam keks, kao nagradu.
Nagradu što se pored vas osećaju bolje.
Osećaju se superiornije.
Zato će vas uvek podržati u svakoj prekršenoj odluči. Sabotiraće vaš svaki pokušaj da napredujete a vi ćete im biti zahvalni na tome.
Jer lakše je biti prosek iako verovatno niste ni to, nego se izboriti sa sobom i evoluirati.