Put u središte ničeg

Opet mi je rečeno ono što znam i sam odavno.
Da mi je ovo poslednji život na Zemlji.
Pa dobro, nije da nisam svestan toga već duže vreme.
Obično oni koji imaju talenta za umetnost i uspeju da ga prikažu široj publici, njima je došlo vreme da nastave dalje. Dalje u svakom smislu.
Pa iskreno, mislim da mi je i vreme.
Tu sam od samog početka.
Sećam se lepeta krila dok smo padali…
Sećam se hora…
Sećam se pada.
Pamtim neke predele koje nisam video.
Prepoznajem neka lica na ulici.
Prepoznam neke duše koje su se tražile sa mnom kroz vrtloge vremena.
Neke duše su me ako ništa drugo barem prepoznale, prepoznao sam i ja njih.
Legije izgubljenih duša tumaraju oko nas…Nikad se neće pronaći i ostaće tu u prostoru i vremenu.
Sami. Očajni. Besni. Preplašeni.
Gde nestane sva ta memorija i zašto je samo delimično formatirana?
Zašto nam jebeno procure tako neke slike, mirisi i osećanja u svest?
O kricima i lepetu krila, ne želim ni da pričam.
I onda ko smo mi u stvari?
Kako mi to da pogledamo u sebe kad tamo krijemo sve te maske i uloge koje smo menjali kroz vekove?
Kako druge da upoznamo?

Da li shvatate da svaki naš korak je, korak po nečijem grobu?
Što je najstrašnije u svakom trenutku se sudaramo sa nekim budućim ja koji deli prostor sa nama ali ne i dimenziju.
Bojim se da su vam isuviše apstraktne za shvatanje neke stvari o kojima pišem.
Plaši me da još niste spremni za sve što bih rekao a meni vremena ponestaje…
Svako može da shvati to što pišem, samo je problem što svako i ne želi da shvati.
Lakše je verovati u ono što nas se svakodnevno servira putem medija.

Ne znam da li dolazi zadnje vreme…Ne znam ni šta je to. Kao da postoji prednje vreme.
Znam samo da sam ja poslednji put došao da probam da upalim svetlo u vašim glavama.
Barem dve tri svećice, pa vi posle pravite požar.

Za sve moje Pale Anđele.
Niko nema pravo da vam krila polomi.
Niko nema pravo da vas ubije iz ljubavi.

Hvala svima koji me kapiraju.

Ovi što me ne shvataju, jebeš ga vaš propust.

Neće biti sledećeg života da to nadoknadite.

Meni je ovo poslednje sletanje na Zemlju.

Ja na sledećoj stanici izlazim.

Advertisements

3 thoughts on “Put u središte ničeg

  1. “Znam samo da sam ja poslednji put došao da probam da upalim svetlo u vašim glavama.
    Barem dve tri svećice, pa vi posle pravite požar…”

    Браво!
    Ко разуме, разуме…ко не шта да му радиш

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s