Nema naslova

 

Naspavao sam se, za promenu.
Prvi put od početka godišnjeg  odmora.
Gledam jutros ove naše nazovi političare, sa svojim praznim pričama, obećanjima itd.
Moram priznati da bolje političare i ne zaslužujemo, nismo mi baš puno bolji od njih.
Neki su i gori.
Koliko mi sami praznih reči izgovorimo?
Koliko uopšte razmislimo o svemu što izgovorimo ili napišemo?
Poslednji krupni primeri su ove tragedije koje su se poslednjih mesec dana izdešavale.
Previše smo impulsivni, jer smo plitki, isprazni.
Uzeću sebe kao primer.
Bezbroj puta mi se desilo da sa nekim dragim ljudima ne mogu da se dogovorim oko običnog viđanja u toku ispijanja kafe.
Ti pregovori potraju i mesecima.
Srećom ja sam dobrim delom isfiltrirao broj tih dragih ljudi.
To što me neko smatra bliskim, to već ne spada u grupu mojih problema.
Srbija sledeće godine izlazi iz krize i ajde čućemo se sutra možda ne zvuči isto, možda je za većinu presmešno poređenje ali to ” Čućemo se sutra ” je često nekome ceo svet.
Previše olako shvatamo ljude oko sebe koji se trude oko nas.
Ljudi jednostavno imaju trip da sve dobro što im se dešava, svaki pozitivni podstrek koji dobiju, svaki pozitivan gest su zaslužili.
Da pošalju nekakav “feedback” onima oko sebe, jednostavno ne vide dobar razlog.
Zato smo svi ” na keca ” spremni da reagujemo ako osetimo bilo kakav vid nepravde, bilo da smo ugroženi mi bilo neki ljudi sa kojima ulazimo u nekakav vid kontakta.
O uzrocima, posledicama, postupcima retko ko razmišlja.
Čak i da pokušamo da izanaliziramo sebe, uvek ćemo potvrdu ili odobravanje tražiti od ljudi koji su neiskreni. Od onih za koje znamo da će nam uvek reći ono što želimo da čujemo.
Od njih dobijamo taj neki lažni osećaj bitnosti i veličine koji hrani naš ego ali muti razum.
Većina ljudi je svesna pogubnosti takvih ljudi i takvih saveta ali bez obzira na sve, držimo ih kraj sebe.
Bez obzira smo bezobzirni.
To je ona spirala haosa kad namerno povređujemo neke ljude samo zato što nas podsećaju na ljude koje su nas povredili.
Čak nas ne podsećaju na njih, već podsećaju nas na sve ono što smo mi bili spremni da učinimo za nekoga ko nam je pružio toliko malo…
Vidimo sebe same u njima.
Tad olako postajemo krvnici. Postajemo sve ono što pričamo da mrzimo.
Sve ono protiv čega se u javnosti borimo.
Lečimo svoje frustracije, komplekse i rane na onima koji to svakako najmanje zaslužuju od nas.
Lakše je zabosti nož u leđa nekome ko nam je svoje srce pružio na dlanu, nego onima koji su nas emocionalno osakatili. Da je takvim osobama stalo istinski od nas, ne bi nas doveli u takav položaj.
Takvim postupcima mi od drugih ljudi pravimo emocionalne bogalje.
Širimo spiralu zla. Ubeđujući sebe da je to sasvim u redu jer smo mi sami prošli kroz to.
Jer to je život, svi moraju da prođu kroz takvu vrstu Pakla da bi očvrsli.
Uzimamo ulogu malih bogova i igramo se tuđim emocijama, tuđim životima.
Sve više kapiram Bukovskog i sve češće se pronalazim u njegovim mislima.
Čovek kad oseti da je voljen postaje surov, reče Balzak.
Skočih sa Bukovskog na Balzaka, ne znam da li ste shvatili zašto.
Imaju oni još sličnosti, pored toga što im prezime počinje slovom ” B “. Kad pomenuh dotičnu dvojicu, da li znate ko je Hank Chinaski?
Verujem da sam do sada već pogubio većinu koja čita ovo.
Jebem li ga konsultujte Google.
Pa, da popijemo koju…

“goreći u paklu
ovo parče mene nigde se ne uklapa
dok drugi ljudi nalaze šta da
urade
sa svojim vremenom
mesta na koja da odu
jedno s drugim
šta da kažu
jedno drugom.
ja
gorim u paklu
negde severno od Meksika.
cveće ne raste ovde.
nisam kao
drugi ljudi
drugi ljudi su kao
drugi ljudi.
svi su oni slični:
prilaze jedni drugima
grupišu se
tiskaju
radosni su i zadovoljni
dok ja
gorim u paklu.
moje srce je hiljadu godina staro.
ja nisam kao
drugi ljudi.
umro bih na njihovim terenima za
izlet
ugušen njihovim zastavama
smlavljen njihovim pesmama
nevoljen od njihovih vojnika
proburažen njihovim humorom
usmrćen njihovom pažnjom.
ja nisam kao
drugi ljudi.
ja
gorim u paklu.
paklu
sebe.
pomeren”
Čarls Bukovski

Advertisements

One thought on “Nema naslova

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s