Da li se prepoznaješ smrade?

Dokle ide bezobrazluk u ovoj državi?
Ne, nema ovo veze sa time ko je na vlasti i šta se radi…Ološ je ološ.
Jedina greška je u tome što se ološ ne sankcioniše, niti hospitalizuje.
Da se razumemo, ja sam prvi master crnog humora samo jedno je humor a drugo umobolnost.
Ono daleko tragičnije što primećujem je, želja mnogih da profitiraju na nečijoj smrti.
Na smrti deteta.
Dobijao sam pitanja zašto #Podrži koji je moj skriveni motiv, da li ću imati neke materijalne koristi…
Da li shvatate koja ste sirotinja?
Koliko vi zapravo mrzite sebe da biste se ovako ponašali?
Koliko ste sjebani? Zašto niste tražili pomoć na vreme?
Strašno je i što kroz taj pametnica stav i to silno trolovanje, niko oko vas ne ne prepoznaje bolni vapaj za pomoć…
Koliko ste dugo već mrtvi iznutra?
Koliko je samo nesreće u vama…Jebeš takav život, kakvi roditelji vi možete da budete.
Samo ćete napraviti nove isfrustrirane degenerike.
Sakrivate se iza najjeftinijeg trolovanja i hejtovanja samo da niko ne bi skapirao koliko ste sjebani.
Jer ako skapiraju drugi, onda to postaje stvarnost. Onda ćete morati sami sebi da priznate.
To je opasnost društvenih mreža…Podstiču fantazije neostvarenih ljudi koji imaju ozbiljne psihičke probleme.
Koliko se gadite sebi kad se pogledate u ogledalo?
Nemate čime da sperete smrad prljavštine koja ide iz vaše duše.
Niste vi produkt ni sankcija, ni rata, ni bombardovanja…Vi ste samo obični promašaji.
Neshvaćene duše lepše zvuči, jel? Time se tešite znam.
Po ko zna koji put…Eto jbg, nisam ni ja dobar čovek tako da kad bih imao prilike ne bih imao milosti prema vama.
Samo, ništa fizički…To prođe.
Verbalno bih vam sudio…Tu ste najtanji.
No, karma je stara kurvetina.
Dobićete i vi decu…
Mislite o tome.

500

Tačno godinu dana bloga…
500 priča na njemu.

50.000 čitanja.
Od svega ovoga kao što sam i obećao, biće knjiga.
Hvala svima na podršci u zajebanim danima.
Počevši od ukidanja monetizacije bloga, jer pišem o suviše osetljivim temama pa do moje lične borbe u bolnici.
Za ovih godinu dana pisanja, baš zbog ovog bloga imao sam čast da upoznam mnoge divne ljude.
Što uživo, što putem društvenih mreža.
Pretresao sam sve od dnevne političke situacije u zemlji i svetu, preko mojih prisećanja i raznih apela, do onih najmračnijih priča u kojima sam potpuno ogolio sebe pred vama.
Moglo je biti i više ali nisam hteo da pišem bilo šta o bilo čemu, eto da bih pisao svakog dana.
Hvala mojoj porodici i po kojem prijatelju za podršku u svemu ovome iako se baš i ne slažemo potpuno.

Sve ovo je unutrašnja borba deteta u telu sada već tridesetšestogodišnjeg debelog hendikepiranog muškarca.

Znam da su se opet neki nasmejali na ovo…Kako vam utabavam prečicu do Pakla :)))
Sve ovo pišem da se izborim sa sobom, sa onim što smatram da je loše kod mene.
Isto tako da bih vam na ličnom primeru pokazao šta ne valja.

Ponekad pišem iz ugla invalida koji živi u Srbiji, jer smatram da nemam previše prava na to obzirom na moj mentalni sklop i na odrastanje kakvo sam imao. Postoje daleko kompetentniji od mene.

Ja samo mogu da pišem iz ugla nekoga ko je hendikepiran time što je rođen tu gde je rođen, kad je rođen i naravno zbog stepena svesti i inteligencije koje posedujem. To je moj jedini hendikep.

Jebem ti ja ljudski rod kad ja ovako uslovno rečeno sjeban, treba da budem motivacija nekome za borbu.
Znam da jesam, znam zbog svih ljudi koji su mi u ovih godinu dana poslali poruke u inboks, prilazili na ulici da se upoznaju i da mi kažu šta imaju…
Svako nosim svoj neki sjeb i svoju muku…Srećom često se ljudima učini da je moj sjeb teži od njihovog pa im moj stav da snage da se oslobode svog sjeba.
Reč za danas je SJEB.

Borio sam se ove godine…I svoje i tuđe bitke. Neke sam dobio, neke sam izgubio.
Zajebite me te filozofije da ste uvek u gardu, da se u svaku bitku uleće…To su priče za napaljene klince i nedojebane matorce.
Ponekad je preko potrebno spustiti gard i otići u knockdown na neko vreme.
Isto tako je bitno birati bitke.
Možda najbitnije od svega je znati kad je vreme da prestanete da se borite ili da namerno izgubite bitku.
Jedna bitka ne znači automatski i rat.

Ne znam da li ću išta više napisati do kraja godine tako da upamtite,
najbitnije je da volite nekoga ko će zauzvrat voleti vas.
Voleti a ne biti voljen je potpuno besmisleno.
Naučite koji su vam ciljevi i prioriteti.
Pre svega pronađite sebe a ne onu osobu koju drugi očekuju od vas.
Ako već glumite, budite glavni glumci u svom filmu.

I da…Ako ste ubili dete u sebi, jebeš vaš život.

Žao mi vas je ali ako je vama tako dobro…Pa jebeš ga, onda ništa.

Zaglušujuća tišina jecaja

Stalno neka kuknjava, neka sranja oko nas, neko umire, nekoga ubijaju, nekoga otimaju, pljačkaju…
Stalno nekog nešto moljakamo preko društvenih mreža, apelujemo…
Mi stalno nešto kenjamo po blogovima, pomeramo granice.
Menjamo svest da bi promenili svet.
Možemo mi ovde da se useremo od truda, da pišemo online peticije kad će većina taj trud da usere.
Znate ko će prvi da usere? Obično oni koji su se najviše trsili da vas podrže.
Oni se uglavnom, ne kažem da je uvek tako ali uglavnom oni se bambusaju sa suparničkom stranom od samog početka.
I dalje čekamo nešto da se desi…
Svi su u fazonu sad će neko sranje da izbije ili evo sad će nam biti bolje samo još malo.

Stalno neki grč, neka paranoja.
Pisao sam i početkom godine o tome.
Ne da se ne menja ta činjenica, nego je sve tragičnije.
Ljudi nestaju oko nas a mi prisutni smo u stvari ti koji su nestali.
Mi nestajemo! Da li ste primetili da je na ulici sve manje nasmejanih ljudi a da to nije facijalni grč i da im se nije vilica zaključala od gudre…
Najčešće je histerija.
Poskupeli lekovi, pojeftinila gudra.
Valjda Novogodišnji Popusti.
Šta ćete za 2015. da slažete i sebe i druge?
Koji rezoluciju ćete ovaj put smisliti?
Da vam porastu muda u sledećoj godini.

Mislim da je to odlična želja.
Koliko duboko možete da zabijete glavu u svoje dupe?
Puna usta dece, mladosti, radosti a u praksi kurcobolja.
Ok kapiram vama je dosta već svega i ne vidite razloga da se borite i da dignete glas ali kako vas nije sramota od ovih pokolenja što dolaze???
Eeeeeej bre svetu srpsku zemlju ste izdali…Bar da ste izdali na 100 godina i uzeli neku kintu i uložili je u infrastrukturu ove…Jebeš ga ne mogu reći države kad nije…U infrastrukturu ovog dela Balkana.
Deca beže iz Srbije i ne zaustavljajte ih.
Ako nemate muda da se zauzmete za njih, pustite ih da idu što dalje odavde.
Snađu se naša deca itekako na tom trulom zapadu…Pa rođaci, gde je onda trulije?
Ko to tamo laže?

Što ne idete na divni istok kad ga toliko volite?
Tamo su Jelen i Košuta i Srndać i Marija…
Nije valjda da vam se više sviđa Ples sa Vukovima?
No dobro je, sad će praznici malo da se opustite…Kad shvatite da nemate čime da kupite deci poklone za Nove Godine, Božiće…
Kad skapirate da ćete morati da se ušljamčite nekome za slavu, jer nemate čime svoju da napravite.
I onda će vam pre pasti na pamet da se obločete ili roknete…Samo rođaci i alkohol je skup a i metak.
Možda ipak da skupite muda da izađete na ulicu?
Znam, znam boleće vas patka.

Isto onako kako će vašu decu boleti patka za vas čim malo odrastu i shvate koliko ste bezmudi bili.
I ne ložite se, Sunce tuđeg neba daleko lepše greje šta god da vam pričali pičkopaćenici.
Prokleta je Amerika i zlato što sja…Samo kad je naša zemljica predivna.
Srećne vam nove detonacije junaci.
Vinjak je i dalje jeftin…Barem jeftin koliko i vi.

Ja nemam talenta

Ti to pišeš ovako bezveze.
Nemaš ti tu nekog talenta.
To je sve internet, sve je to nestvarno.
Sve što ti tu uradiš to nema nikakvu težinu.
Vi na internetu živite u imaginarnom svetu.
Nemoj se paliti kao da ćeš nešto postići.
Gubljenje vremena umesto da radiš nešto ozbiljno.

Samo neke od reči podrške koje dobijam svakodnevno.
Jer ne pišem za neki list.
Jer me ne pomenu u Dnevniku RTS.
Ne zna Žika Šarenica za mene.
Nisam ni čika Jova Zmaj da pišem pesme i priče za decu.
Ne znam da pišem o lepotama sveta, primetim ih ja sve je to super samo…Ona druga strana mi više bode oči.
Ne znam, možda i nisam dobar čovek zbog toga, jer uglavnom pišem o tami.

Više me bole nečija tapšanja po leđima nego većina uvreda.
Eto zajebem se ponekad pa me i po koja uvreda pogodi.

Moguće da sam ja u zabludi, zajedno sa onim ljudima koji mi se jave ponekad da mi skrenu pažnju koliko sam im energije preneo da se bore dalje.
Mnogi i ne kapiraju koliko energije podelim boreći se i sa tuđim demonima.
Ne, nije mi teško niti će mi ikad biti.
Samo mi je žao što mnogi ne shvataju to, mnogi ni ne cene.
Mnogi me gledaju kao nadrkanog majmuna, šta da vam kažem za njih ću to uvek biti šta god uradio.
Za neke će uvek i sve biti premalo…
To me ponekad umori…Borba nikad.

Jebeš ga, ni ne pišem zbog njih.
Pišem zbog onih koji me shvataju.
Tvrde mnogi da ih je malo, znam i ja sam da ih je malo samo…Ako nastavim da pišem možda se broj poveća…
Puno ljudi kapira samo su učaureni i treba ih pokrenuti.
Tešim se time.
Tešim se i činjenicom da mi je ovo poslednja tezga na planeti Zemlji.
Smorili ste 😀
Vreme je da se krene dalje.
Samo da popalim još koju šibicu.
Ponekad kad pročitam ovako neke stvari koje napišem, pomalo shvatam ove što ne shvataju.
Verovatno kontaju da sam Boban Piroman.
Srećom  nisam ni Boban.
E moji Bobani.
Dobro je i to. Valja nekad biti i Boban ali ne baš Piroman ili Zdravković…
Koliko me ne razumeš?

Savršena tama

Noćas će biti najduža noć u istoriji čovečanstva.
Zamislite savršenu tamu…
Bez i jednog tračka svetlosti.
Zamislite okeane mraka.
Pariz grad svetlosti u tami…Kad smo kod Pariza, proverite kako se zove zaštitnik grada Pariza.
Njujork u tami. Beč u tami. Rim u tami…
Zamislite to savršenstvo. Nema razlika jer smo u tami svi isti.
Tama ne zna za boju, rasu, nacionalnost…
Tama voli sve jednako.
Sad zamislite Novi Sad bez Petrovaradinske Tvrđave, bez keja, bez Pijanog Sata, Bez Katedrale, Beograd bez Kališa, Kinu bez Zida…Ameriku bez Velikog Kanjona, sjaja Las Vegasa, bez Kipa Slobode…Sve bi to u mraku bilo nebitno, jer niko to ne bi mogao da vidi.
Mrak guta mnogo toga lepog…No i lepo guta mnogo toga dobrog…Nema veze.
Da vidim rukice, koliko vas kapira o čemu pišem!
HA! Opet sam vas zajebao, ne mogu ja da vidim rukice.

Kao da vam je Saša Matić na koncertu rekao: ” Daj da vidim ruke!”
Nema razlike.
Istrčaćemo posle zajedno pobednički krug.
Tama svetli ali ne tako kako vi mislite.
Zašto je Lucifer onaj koji nosi svetlost, koji nosi mudrost i znanje?
Što više znaš, to si mračniji.
Sumorniji.
Zamislite sad ponovo nebo crno, mračno sa tek po kojom zvezdom…E to sam ja.
Sad zamislite savršenu crnu boju iznad sebe…Zamislite da ste okruženi tamom a da je iznad vas ona najdublja nijansa iste…
E to je u glavama većine ljudi.
Ne kažem, padne  po koja zvezda u mojoj glavi. Na svaku jednu palu zvezdu u mojoj glavi dođu tri nove.
Na mrak u vašim glavama dođe još samo gušća esencija istog, koja zahvati pomalo mrakova onih oko vas.
Pitah već…Hoćete da se igramo čiji je mrak gušći?

P.S. Hvala Palim Anđelima za prenešenu magiju umetnosti.
Umetnost uvek dolazi iz bola. Bol retko proizilazi iz umetnosti.

Generacijski jaz i mračni ambis istog

Valjda ja znam ja sam stariji.
Mi to bolje znamo, mi smo to prošli.
Mi smo napravili, mi smo uradili, vi mladi ste govna…
E alo…Šamar realnosti…
Pa ko je zgovnao onu veliku zemlju, koja je bila treća vojna sila?
Ona što je imala onaj pasoš na čije pokazivanje opušteno prelaziš sve granice?

Ko je doveo celu ekipu? Ekipu koja je u pravom satanističkom piru žrtvovala mladost ne samo onih generacija, nego svih koji su došli nakon toga?
Nisu su se fanatici i ludaci klali sami sa sobom…Sad odjednom nismo mi…Mi nismo znali…Mi bili zatečeni…Nas prevarili…
Malo da se jebete i vi i vaša očekivanja da generacije nakon vas očiste sva sranja za vama.
Prebili Rašu Popova…Stvarno? Pa ko ih je učio tome? Ko ih je učio mržnji…Kažu to su dva Cigana uradila…Ma samo kad smo mi beli predivni. Bela deca, divna deca…
Zajebite me zamene teza. Brisanje krvavih ruku tuđim rukavom.

Ko je sjebao sve? Čije generacije? Kome se digao kurac da sve digne u vazduh…Ili kome se više nije dizao…
Kad god krenete da se poserete po ovoj mladosti, pospite se pepelom.
Mnogi od vas i jesu zajebani samo mali broj vas će to da prizna.
Kad ste skapirali da ste majmuni proradila je sujeta.
Onda ste se dosetili da razjebete i ove najmlađe trujući ih mitovima i šizoidnim pričama.
Za šta? Za obavljanje prljavih poslova? Čitave generacije za vaš džep. Za vašu korist…
E da i ne serite kako ste pobedili Drugi Svetski Rat.
Pod jedan, dva miliona mrtvih.
Pod dva, Operacija Spajalica.
Šta mislite ko vodi Novi Svetski Poredak i šta on zapravo predstavlja?
Smejete se Amerikancima kako uče falsifikovanu istoriju, pa kakvu vi učite???
Da se ne lažemo, vi ne učite ni ovu falsifikovanu. Vaše znanje istorije se sastoji od toga, šta vam vaši politički idoli prezentuju.
Da li ste shvatili šta je Boemski Šumarak?
Da li znate koji je značaj broja 322?
Ariman?
Šta je sa našim bogovima, pre ovog koncepta koji smo usvojili sa dolaskom Hrišćanstva?
Šta je zapravao Bog bez Satane?
Čime su nas Pali Anđeli zadužili?
I šta ćemo sa Lilit?
O kakvoj jabuci bre pričate???
Kakav 666, šta ćemo sa 616?
Pitam ovako, za druga…

#Podrži

Ćutao sam neko vreme jer nisam imao šta pametno da kažem.
Poslednjih par danas sam ćutao jer nisam bio najbolje ni fizički ni psihički.
Drugi razlog tome je već pomalo opsesivno bavljenje akcijom #Podrži.
Čim sam je započeo, znao sam kakvi će komentari biti.
Da se pravdam nemam zašto. Da pljunem imam debelog razloga.
Znao sam da je malo ko čovek ali da toliko njih nema potrebu ni da isfolira da je čovek…
To je i ovakvog cinika prilično iznenadilo.
Kapiram ja da se mnogi poznati plaše negativne reklame ako podrže, mnogi će komentarisati kako je to urađeno radi njihove promocije…
Da vas pitam nešto. Da li je uopšte bitno šta će drugi misliti, ako vi uradite ispravnu stvar?
Za one koji i dalje ne shvataju a bilo im je suviše teško da to sami pronađu.
Po „Tijaninom zakonu“ predviđa se da potraga za nestalim detetom počinje odmah po prijavi roditelja a ne da se, kao sada, čeka da protekne 48 sati. U potragu bi se odmah uključile sve raspoložive policijske službe, kao i operativci Službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.
Da li razumete zašto je ovo bitno da se usvoji? Zašto je bitno da Srbija uđe u sistem Amber Alert?
Koliko teško je kliknuti SHARE?
Koliko teško je ne biti govnar nego uzeti papir i olovku i okačiti sliku?
Baš zato što ste toliki govnari, zato ovo ne ide brže. Zato što se mnogi plaše osude javnosti.
Naravno da postoje i oni koji bi preko mrtvog deteta da steknu popularnost.
Bolesnika je uvek bilo i uvek će biti.
Zbog bolesnika i mora da se usvoji ovaj zakon, kad već Zojin zakon da usvojite pameti niste imali.
Mislim na onaj najgori ološ…Kao što reče neko pametniji od mene, nismo problem mi koji smo istetovirani pravi problem su oni sa kravatama.
Dodao bih, oni koje ste izglasali da brane vaše interese.
Oni koji dobijaju astronomske plate za to.
Sad razmislite šta je vaš interes.
Ko vas to onda zastupa i brani vaše interese?
Zojin zakon nije prošao a mora da prođe.
Sa Tijaninim zakonom ovo ne sme da se dogodi.
Zašto ovo sve radim?
Zato što sam osetio potrebu da pokušam nešto konkretno i to je u tom trenutku izgledalo kao dobra ideja, koja bi mogla da se primi.
Zato što sam lično pogođen Tijaninom tragedijom.
Zato što sam nekoliko osoba izgubio od strane bolesnog uma.
Zbog sestrine ćerke.
Zbog ćerki svih meni dragih osoba.
Za sve moje Pale Anđele…Niko nema pravo da vam krila polomi, niko nema pravo da vas ubije iz “ljubavi”.

#Podrži ili produži.


Neki ti ljudi sa poznatim licima i nepoznatim namerama

Svako malo me neko opljuje.

Kad je sa povodom, hey be my guest…
Ovi bez povoda, da bi izigravali muda i šiljili kurac…Ne znam.
Ne volim da se nastavljam, demantujem i slično.
Ne volim ni kad me ljudi turiraju da bih trebao tako nešto da uradim.
Jebeš ga ljudi se dele na one koji ćutke posmatraju kada te neko pljuje pa onda dotrče da ti ispričaju,
na one koji ćute i praviće se blesavi dok ih ne sateraš u ćošak a onda će da drame i one koji će stati u tvoju odbranu.
Ti su retki…Ja iskreno kapiram da su oni kao beli nosorozi, svi znaju da postoje ali ih niko nije video…Oni što tvrde da su ih videli lažu, jer možeš ti njega nazvati i ružičasti nosorog ako on nije stvaran. Beli nosorozi zapravo nisu stvarno beli.
Guglajte.
Kao što reče neko pametan:
” Nemoj mi govoriti šta pričaju o meni, nego mi reci zašto se osećaju tako slobodno da to pričaju pred tobom… “
Tačno tako.
Ne zanima me šta je ko rekao, selo će uvek da priča.
Za dobrim konjem se mnogo toga diže, nego me zanima šta si ti na to rekao njima.
Da li si me branio? Jer ako si samo ćutao i gledao, onda među vama nema razlike.
Kapiram ove što pljuju, oni time sebi dižu cenu. 
Ovi što mi prenose i tvrde pazar, njih ne kapiram.
Deluje mi da tvrde pazar za moju prodaju.
Zajebavam se, ne deluje mi. Naučio sam da je baš tako.
Trgovci dušama…
Zarad jednog skoka ega, koji mora naglo da padne jer…Nema šta da ga drži na visini.
Morao bi neko da pronađe afričku šljivu za ego.
Takvi ljudi pronalaze iskrenije prijatelje.
Većina voli slatkorečive, one koji će vam uvek biti niz dlaku.
To je danas na ceni.
Na ceni je da sve ima cenu a da se ništa ne ceni.
Barem ja cenim tako.
Cenim da se slabo ko cenka za pravu cenu kad i svoju i vašu dušu prodaje nekom trećem.
Opet će se neko prepoznati i biće mu nelagodno zbog toga.
Nakon toga će smiriti svoju savest novim cenkanjem.
To su isti oni koji će jednom najiskrenije ridati za mnom i to samo onim okom koje je bliže publici, oni koji će hteti da mi drže govore.
Nadam se da će se barem tada neko naći, da ih odgovori od toga.
Ja vam bacam šibicu, vi sa njom palite lomaču za mene.

Ogledalce moje

Ovo moje pisanje mi nije donelo samo internet slavu nego i brojne neprijatnosti.

Pisao sam već na temu, da znam šta bi se desilo sa mnom da je ovo srednji vek.
Ja bih verovatno morao da budem guslar ili trubadur…
Pored čestih prozivki, pretnji, uvreda, gubljenja ” prijatelja ” pojavio se i novi fenomen.
Osobe koje šatro vole i podržavaju sve što pišem(niko ne voli i ne podržava sve što pišem, da se razumemo) a u stvari su tu jer pokušavaju od mene da naprave projekat.
Ljudi kojima je sve u životu cveće, ptičice, zumzurum i njihove ružičaste naočare me iritiraju čak jačim intezitetom od ovih što im je ceo život sranje.
Jebem ti, to je kao kad bih ja sada kenjao da su moji stavovi univerzalno primenjivi na svakoga.
Da samo ja znam ključ svega…
Au sad kapiram da je to malo, ono…Mesija kompleks.
Leptejebo sve više sebi ličim na Tošeta…Postaće mi himna: ” Šta to ima u ljudima tužno, pa ulaze u tuđe živote…”
Verovatno iz istog razloga iz kog ja pišem.
Svako nosi neki sjeb u sebi koji leči na različite načine.
Samo drage gospođe i gospođo ne radi to svakoga…
Ta vaša priča kao i ove moje kod nekih ljudi stvaraju kontra efekat.
Hej, ćao! Ja sam jedan od tih ljudi…Molim vas to ne raditi na meni.
Postanem veoma neprijatan.
Počnem da slušam Tošeta…Nije u redu.
Hajde dignite ručice da prebrojimo koliko vas me kapira!
Ko je digao ručice ima problem…Ne mogu da vas prebrojim.
Ko nije digao ruke, bolje da me i ne čita.
Mika Antić je oterao u kurac sve one koji nisu u stanju da sanjaju.
Ja ću da oteram u kurac i njih i one koji ne znaju da žive san.
Parafraziraću devojku koja me zna trideset godina:
” Šta vide u tebi nesrećnog invalida kojeg treba spašavati? Pa ja u tvojim očima vidim iskonsko zlo jebem ti…Oči kao Majkl Majers iz Noć Veštica…”
Između vrata i prozora…Opet ću odlutati sa teme…Sa teme na čelo…
Ubija me ova kiša, rastura mi koncentraciju.
Kad smo kod konc…Treći mesec u 4 zida. Lepo ide…Baš onako ponekad kao konc logor jebem ti.
Bolje ovde da rezimiram…
Drage gospođe i gospođo, budite to što jeste i ostavite druge da se sami pronađu.
Zajebite me sa tim ljubav, vera, nada…Nataša Bekvalac se ne piše Lestat Gianni.
Hvala na pažnji i doviđenja.

P.S. Hoću da bude zdravo velika lomača!

Humanosađani

Znate ono kad se snebivate čitajući novine i kad kenjate po raznim portalima, osuđujući krvnike i one koji ništa ne rade već samo pričaju?
Ajde sad tri brzopotezna šamara sebi.
Pogled u ogledalo…
Kapirate? To ste vi.
Prošle godine u ovo vreme smo radili isto ovakvu akciju.
To je onda sećate se kad je gomila ljudi rekla da će pomoći…
Onda smo u poslednjem trenutku između sebe sakupili kintu, uzeli sve što treba i razdelili.
Mnogi su nakon toga nas tapšali po leđima i delili naše snimke po društvenim mrežama hvaleći se kako poznaju nekoga ko je bio human.
Sad će se javiti mnogi da kažu kako su udelili prosjaku ili kako su i oni nekad učestvovali u nečemu.
Sjajno!
Mislite da je to koncept humanosti?
Jedno dobro delo, okajao sam grehe i dobri Bog će me pustiti u Raj?

Au rođaci…Pa čuvaću vam krugove u Paklu dok ne stignete.
Evo i zamoliću da se nadogradi koji za vas.
Ako ste gledali Malog Nikija znaćete o čemu pričam, svi ćete dobijati po ananas ujutro i uveče.
Neću da gnjavim kako su deca ukras sveta i slično jer sam svestan realnosti.
Možda je i tako najbolje. Najbolje je za samu decu da ih nema u Srbiji.
Pa sad to bilo na ovaj ili onaj način.
Odavno sam skapirao da vas boli kurac za potomke.
Još devedesetih mi je to bilo jasno, znate onda kad ste uspeli da razjebete sve i da se pokoljete.
Kad ste sve naredne generacije naučili da je mržnja normalna. Da mrzeti znači biti patriota.
Da je mržnja prema drugima, ljubav prema svojoj zemlji.
Sećate se? Onda kad ste napravili sve ono po čemu danas pljujete i tražite krivce u Vašingtonu, Briselu, Vatikanu…
Nebeski božiji narod koji voli da mrzi. 
Mislite da je slučajnost to što samo mi kažemo da deca spavaju kao zaklana?
Narod koji vodi decu da gledaju kako se kolju i ubijaju životinje i ponose se istima kad sa tri – četiri godine lizućkaju rakiju i pivo. Volu deca šta će…
Da li shvatate koliko ste zaostali?
Veliki vernici koji u Crkvu idu samo na velike praznike i to obučeni kao za nedelju visoke mode u Rimu.
Kakav je osećaj verovati u Boga a mrzeti sve oko sebe?
Koji je feeling kad vas boli kurac za decu, dok iskreno verujete u Boga kad je vaš život u pitanju?

Koji je vaš stepen straha od Smrti onda? Kako je to živeti sa činjenicom da ćete biti pečeni celu večnost, pa sve iz početka?
Da se vratimo na početak priče:

Drugari, 


Ekipa iz Društva za razvoj i primenu psihologije i medija 


“Odigos” počinje još jednu akciju skupljanja slatkiša i 

garderobe za paketiće koji treba da idu za korisnike doma za

 decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku. Pored ove 

akcije gledaćemo da se pobrinemo ove godine da i 

beskućnike obradujemo sa paketićima. Zima dolazi, dosta 

ljudi je na ulici i gladno je. Gledajte svu garderobu koja je za 

starije, a da vam ne treba spakujete i dostavite nama. Pored

 garderobe ćemo im napraviti paketiće i odneti na mesta gde 
se najčešće okupljaju.

SVI SMO MI HUMANI SAMO NAS PONEKAD NA TO

 TREBA PODSETITI.

Prošle godine akcija je izgledala ovako…

https://www.youtube.com/watch?v=zU3d9kzrilI


Koga boli kurac i dalje a smatra sebe velikim vernikom, citiraću moj omiljeni deo Biblije:

Krv na vas, krv na vašu decu…


Pa, tako.