Ogledalce moje

Ovo moje pisanje mi nije donelo samo internet slavu nego i brojne neprijatnosti.

Pisao sam već na temu, da znam šta bi se desilo sa mnom da je ovo srednji vek.
Ja bih verovatno morao da budem guslar ili trubadur…
Pored čestih prozivki, pretnji, uvreda, gubljenja ” prijatelja ” pojavio se i novi fenomen.
Osobe koje šatro vole i podržavaju sve što pišem(niko ne voli i ne podržava sve što pišem, da se razumemo) a u stvari su tu jer pokušavaju od mene da naprave projekat.
Ljudi kojima je sve u životu cveće, ptičice, zumzurum i njihove ružičaste naočare me iritiraju čak jačim intezitetom od ovih što im je ceo život sranje.
Jebem ti, to je kao kad bih ja sada kenjao da su moji stavovi univerzalno primenjivi na svakoga.
Da samo ja znam ključ svega…
Au sad kapiram da je to malo, ono…Mesija kompleks.
Leptejebo sve više sebi ličim na Tošeta…Postaće mi himna: ” Šta to ima u ljudima tužno, pa ulaze u tuđe živote…”
Verovatno iz istog razloga iz kog ja pišem.
Svako nosi neki sjeb u sebi koji leči na različite načine.
Samo drage gospođe i gospođo ne radi to svakoga…
Ta vaša priča kao i ove moje kod nekih ljudi stvaraju kontra efekat.
Hej, ćao! Ja sam jedan od tih ljudi…Molim vas to ne raditi na meni.
Postanem veoma neprijatan.
Počnem da slušam Tošeta…Nije u redu.
Hajde dignite ručice da prebrojimo koliko vas me kapira!
Ko je digao ručice ima problem…Ne mogu da vas prebrojim.
Ko nije digao ruke, bolje da me i ne čita.
Mika Antić je oterao u kurac sve one koji nisu u stanju da sanjaju.
Ja ću da oteram u kurac i njih i one koji ne znaju da žive san.
Parafraziraću devojku koja me zna trideset godina:
” Šta vide u tebi nesrećnog invalida kojeg treba spašavati? Pa ja u tvojim očima vidim iskonsko zlo jebem ti…Oči kao Majkl Majers iz Noć Veštica…”
Između vrata i prozora…Opet ću odlutati sa teme…Sa teme na čelo…
Ubija me ova kiša, rastura mi koncentraciju.
Kad smo kod konc…Treći mesec u 4 zida. Lepo ide…Baš onako ponekad kao konc logor jebem ti.
Bolje ovde da rezimiram…
Drage gospođe i gospođo, budite to što jeste i ostavite druge da se sami pronađu.
Zajebite me sa tim ljubav, vera, nada…Nataša Bekvalac se ne piše Lestat Gianni.
Hvala na pažnji i doviđenja.

P.S. Hoću da bude zdravo velika lomača!
Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s