500

Tačno godinu dana bloga…
500 priča na njemu.

50.000 čitanja.
Od svega ovoga kao što sam i obećao, biće knjiga.
Hvala svima na podršci u zajebanim danima.
Počevši od ukidanja monetizacije bloga, jer pišem o suviše osetljivim temama pa do moje lične borbe u bolnici.
Za ovih godinu dana pisanja, baš zbog ovog bloga imao sam čast da upoznam mnoge divne ljude.
Što uživo, što putem društvenih mreža.
Pretresao sam sve od dnevne političke situacije u zemlji i svetu, preko mojih prisećanja i raznih apela, do onih najmračnijih priča u kojima sam potpuno ogolio sebe pred vama.
Moglo je biti i više ali nisam hteo da pišem bilo šta o bilo čemu, eto da bih pisao svakog dana.
Hvala mojoj porodici i po kojem prijatelju za podršku u svemu ovome iako se baš i ne slažemo potpuno.

Sve ovo je unutrašnja borba deteta u telu sada već tridesetšestogodišnjeg debelog hendikepiranog muškarca.

Znam da su se opet neki nasmejali na ovo…Kako vam utabavam prečicu do Pakla :)))
Sve ovo pišem da se izborim sa sobom, sa onim što smatram da je loše kod mene.
Isto tako da bih vam na ličnom primeru pokazao šta ne valja.

Ponekad pišem iz ugla invalida koji živi u Srbiji, jer smatram da nemam previše prava na to obzirom na moj mentalni sklop i na odrastanje kakvo sam imao. Postoje daleko kompetentniji od mene.

Ja samo mogu da pišem iz ugla nekoga ko je hendikepiran time što je rođen tu gde je rođen, kad je rođen i naravno zbog stepena svesti i inteligencije koje posedujem. To je moj jedini hendikep.

Jebem ti ja ljudski rod kad ja ovako uslovno rečeno sjeban, treba da budem motivacija nekome za borbu.
Znam da jesam, znam zbog svih ljudi koji su mi u ovih godinu dana poslali poruke u inboks, prilazili na ulici da se upoznaju i da mi kažu šta imaju…
Svako nosim svoj neki sjeb i svoju muku…Srećom često se ljudima učini da je moj sjeb teži od njihovog pa im moj stav da snage da se oslobode svog sjeba.
Reč za danas je SJEB.

Borio sam se ove godine…I svoje i tuđe bitke. Neke sam dobio, neke sam izgubio.
Zajebite me te filozofije da ste uvek u gardu, da se u svaku bitku uleće…To su priče za napaljene klince i nedojebane matorce.
Ponekad je preko potrebno spustiti gard i otići u knockdown na neko vreme.
Isto tako je bitno birati bitke.
Možda najbitnije od svega je znati kad je vreme da prestanete da se borite ili da namerno izgubite bitku.
Jedna bitka ne znači automatski i rat.

Ne znam da li ću išta više napisati do kraja godine tako da upamtite,
najbitnije je da volite nekoga ko će zauzvrat voleti vas.
Voleti a ne biti voljen je potpuno besmisleno.
Naučite koji su vam ciljevi i prioriteti.
Pre svega pronađite sebe a ne onu osobu koju drugi očekuju od vas.
Ako već glumite, budite glavni glumci u svom filmu.

I da…Ako ste ubili dete u sebi, jebeš vaš život.

Žao mi vas je ali ako je vama tako dobro…Pa jebeš ga, onda ništa.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s