Kratko ali jebitačno

Ernest Hemingvej…
Najkraća i najtužnija priča na svetu, napisana u kafani ili restoranu na salveti.
Na prodaju. Cipelice za bebu. Nenošene.
To me nekako podseti na bivšu SFRJ i jedan od najboljih sastava tadašnje države.
Sastav na temu Jadranskog mora.
Jadransko more, pred tobom stojim nem.
Napisah pre nekog vremena nešto slično ali ni blizu toliko jako, u stvari da ne lažem sad…
Za mene prejako ali to je već stvar percepcije.
Percepcija je čudo, poimanje bola takođe.
Gde je granica koja deli kolektivnu od individualne boli?
Koliko brzo vas ponese psihologija rulje?
Da li kapirate o čemu pričam?

Bol retko boli ako je tuđ.
Nego ostao sam vam dužan onu kratku priču…
 
Lepet krila, i obrisi nekih dragih lica…a nigde sna.

Ae slatki moji, pa da se ne ljubimo.
Nisam siguran ko je od vas bio sinoć u masi.
Ko zna sa čime ste se vratili. 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s