Zamisli

Samo pogledaj oko sebe.
Reci mi, šta vidiš?
Koliko boja je nestalo u ovom eonu?
Gde završavaju sve one velike misli i ideje?
Da li postoji neko groblje za njih?
Gde razbacate sve te snove koje ste sanjali i presanjali…Gde odlažete snove u kojima ste sanjani?
Koliko mojih trenutaka je zapravo vaša večnost?
Oterali smo zvezde. Samo pogledaj gore i videćeš da ih je sve manje.
Možda to što vidimo kao zvezde padalice su u stvari naši snovi i želje, koji se gase pred našim očima…
Ne znam možda sam samo neispavan, možda me stiže i to što ne pušim već četiri meseca pa sam polu lud.
Možda mi samo snovi u boji odumiru.
Ponekad se tako osetim kao crno bela fotka, na kojoj je dete sa balonom u ruci…
Samo zajeb je to što je balon u boji.
Krvavo crven.
Onako baš kao nos Kingovog klovna Pennywise-a iz remek dela sa usranim krajem…
Dobar je ” IT “, mislim…Dobar je bio dokle god Stiven nije ostao bez kokaniđe.
Ne impliciram, to je on sam rekao.
Jebeš život bez sposobnosti za sanjarenjem.
Da nije mašte, ne bih sad imao ovo preko čega da podelim sa vama.
Kažu mi ponekad da džabe sve ovo pišem, kad ne zarađujem od toga.
Pa, da…Jebem vas siromašne. Oči gladne.
Stomak sit. Prazno srce.
Opet pobeže misao…
Bolje da je i ne tražim, ko zna šta ću sve pronaći.
Ponekad je i bolje zaboraviti.
Pamćenje ume da bude veliki govnar.
Štekće li vam sijalica u glavi?
Pali se svetlo ili se gasi?
Jebeš ga, zvezde sijaju isključivo u mraku.
Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s