Mislim

Zašto toliko robujemo tuđem mišljenju?
Zašto smo kao rasa toliko sjebani da nezavisno o inteligenciji, nivou obrazovanja, boji kože, veri…
Svi mi robujemo nečijem mišljenju. Više nečijem nego našem…

Kakva je to fabrička greška da čak i kad uradimo nešto što nam je od izuzetne važnosti, mi se raspadnemo jer neko u našem koordinatnom sistemu haosa smatra da smo mogli bolje??
Zar je uopšte išta bitno? Iz pepela se rađamo u svetlost prelazimo…Da li onda išta ovde vredi?
Da li vredi trud?

Koliko dobro zapravo čujete sebe?
Toliko nesrećnih ljudi hoda gradom, samo zato što se uporno trudite da nadjačate njihov glas u glavi.
Tako pravedni i samoljubivi, ozbiljno ste ubeđeni da polažete svako pravo na to.
Bolest samoljubljivih je veoma opasna, vrlo brzo i lako se prenosi i pretvara u epidemiju.
Kad vas zahvati vrlo brzo mutirate u te…Oblike života.
Tako da…Stiže ponovo sneg, sa njim i gomila ovih patogenih virusa o kojima sam pričao.
I da me zajebu ovi ” 105 pa opet ” ljudi i ovi ” Ja sam ne mogu ništa “.
Živi ti toliko ako imaš od čega i ako već ne možeš ništa.
Nerviraju me više od ” Moji su drugovi ” i onog grupnjaka koji redovno ide uz nju.


Je suis Lestat
Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s