Predivno ti stoji taj usiljeni osmeh

 

Bojim se teškim bojama.
Bojim se Mišo.
Bojim se da imamo sve manje vremena da išta ispravimo i ostavimo za buduće naraštaje, barem za nijansu bolje stanje.
Da li imate hrabrosti da se iskreno nasmejete?
Da li imate razuma pre svega?
Jebem ti…Kad je osmeh postao odraz hrabrosti?
Bojim se da prestanem da se bojim.
Strah je ponekad dobar drug.
Kod nas je nažalost postao gospodar.
Kuckam se malopre sa ortakom i ispriča mi nešto…
Zgutajte koji Apaurin pre nego pročitate dalje.
Zamislite samo da živite okruženi ovakvim ljudima.
Čuj zamislite.
Čuj ljudima.
Čuj živite.
Od straha preživljavamo.
To je taj iskonski nagon.
Tu je zajeb.
Za jeb…
Elem kaže ortak:

” Elem baba neka jutros me gleda na stanici kako rolam

duvan i prilazi mi sinko nije lepo

davati primer deci kako da se drogiraju….ja reko gospođo, ali

ja motam duvan.

A izvini sinko ja ne vidim šta je samo vidim da si ti jako

srećan, a to nije normalna pojava danas…”

Tu smo – gde smo.

Gde smo, to ni sami ne znamo.

Nasmejte se. Ako vam rade ti mišići još uvek…

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s