Blogodarim

Iako ih redovno prozivam i napušavam, stvarno mi ne smetaju komentari tipa: ” Wow svako može da piše blog “, da je to tako svako bi ga pisao i bio bi čitan.

Pročitah gomilu instrukcija, saveta, preporuka kako da pišete blog koji će uvek biti čitan.

Odlični saveti, nisu mi ni najmanje pomogli.

Šalim se naravno. Poslušao sam po koji savet ali definitivno nijedan nije bio epohalan.

Jednostavno moraju zvezde i kockice da se poklope da bi zaintrigirao ljude koji te prate.

Moraš imati i dosta sreće u svemu što radiš.

Meni je pomoglo to što pored svih pljuvanja, omalovažavanja i sličnih komentara na samom početku nisam imao nameru niti da prestanem da pišem, niti da to forsiram.

Pustio sam da stvari idu svojim tokom.

Počeo sam da pišem 2011. 

Tad napisah par stvari koje šira masa jednostavno nije prihvatila, pa nikako.

Dve godine kasnije ljudi su ih besomučno šerovali na društvenim mrežama.

Trebalo je vremena i da u meni sazru neke ideje ali isto tako i da sazri ono jezgro čitalaca koje me je pratilo.

Što se više trudim da pišem razumljivim nekim jezikom, to me sve manji broj ljudi razume.

Ponovo ista priča, ne forsirati ništa. Ko treba da razume on će i razumeti.

Znam da većini zvučim apstraktno, mnogima zvučim pretenciozno i bezobrazno ali to je isključivo do tebe koji čitaš.

Kako me ti percipiraš, to je već nešto na šta ja ne mogu uticati.

Da se vratim na početak priče, malo je falilo da uspe hajka na blogeraše koji su se usudili da dignu glas protiv onih koji im mesecima duguju pare…

To je ta naša poznata sloga i saosećajnost.

Vrištimo i zapomažemo kad se mi osećamo ugroženo ali nam prosto puca kurac, da puca kurac jer ne postoji lepši način da se ovo objasni, kad je ugrožen neko pored nas.

Uvek imamo negde u džepu spreman neomašćen kolac za ne daj Bože.

Ostalo nam od Turaka…U genima.

Kad smo kod Turaka, zamislite zajeba da smo stvarno najstariji narod na svetu.

Koji blam bi to bio jebem ti!
To bi značilo da smo mi tu od početka a šta smo napravili-ništa, šta smo naučili-ništa…

Bolje da nismo najstariji narod.

Ne znam da li ste ispratili ali ovi vam sad pričaju o Spin Doktorima, kad sam ja pisao o njima…

Ponovo se vraćam na početak priče, ne znam odakle vam uopšte ideja da vređate ljudi koji se bave pisanjem?

Koliko su ljudi postali izopačeni da kapiraju sramota je pisati…

Ti si Bloger?!!? Aaahahahahahahahaha!!!
Koliko je zapravo neko nesiguran u sebe i nezadovoljan sobom, kad mora da vređa nekoga da bi izdigao sebe i da se osećao dobro??
Koja ste vi dijagnoza majku vam jebem.

Vaše govno ne smrdi.

Pa dobro, možda i jeste…Vi meni komplet smrdite.

Jao sad sam ja počeo vas da vređam…

Pa nisam ni rekao da sam bolji od vas. 

Ja biram uvek kome se kako obraćam.

To sam naučio pišući blog.

Nema svako sposobnosti da to shvati i prihvati.

Kao što rekoh već jednom, nisu svi trikovi za mađioničare.

Da li neko shvata o čemu je ova današnja priča?
Ja stvarno izbegavam da pišem o bilo čemu i da pišem eto da bih pisao…
Zato me često i zbuni onda kad primetim da niste sigurni o čemu sam uopšte pisao.

A pisao sam, nije da nisam.

I mislim da će biti čitano…

Advertisements

3 thoughts on “Blogodarim

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s