Posmatrač

Iza plavih očiju

Ušao sam u jedan od meni omiljenih lokala. Seo sam na mesto koje najviše volim, tik uz staklo, da bih imao pogled na ulicu, ali i na vrata. Volim da posmatram ili bolje reći promatram ljude. Zamišljam gde žure ili ne, čime se bave, koja je njihova priča, zašto su tužni, nasmejani… Rekli biste mlaćenje prazne slame, ali verujte mi da nije.

Prišla mi je uvek nasmejana i ljubazna konobarica, pozdravila me i pitala: “Standardno?” Uzvratih pozdrav, klimnuh glavom i osmehnuh se od srca. To standardno je bio “roze”. Rubinov, naravno. Dok sam čekao da mi donese porudžbinu, ušao je par otprilike mojih godina. On je ušao prvi, ali niti joj je pridržao vrata da uđe, niti joj je pomogao sa kaputom, niti joj je ponudio stolicu da prva sedne… Zasmetalo mi je, ali pokušao sam, onako naizgled nezainteresovanim blagim zveranjem okolo da dokučim o čemu…

View original post 576 more words

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s