Falsifikat

416778_100337796762229_1623286630_n.jpg

                                          ( Gospodin Toni Parsons i ja)


Često mi sve što pročitam, liči na nešto što sam već negde video.

Da li je to neki ostatak memorije koja se punila kroz vekove ili samo zamora materijala i nedostatak inspiracije?

Često sam sebi ličim na nešto već viđeno.

Bojim se da ipak nije do starosti moje duše, bojim se da smo sve više plagijatori sebe samih a pomalo i drugih.

Da li su sve priče već ispričane?

Da li mi vrtimo jedno te isto samo drugim rečima?

Ponekad me to ispomera iz temelja.

Strah da ću sam seme optužiti da sam kopija.

Da sam “fejk”.

Često meni samom moj život zvuči kao loš holivudski blockbuster.

Malo sam samom sebi, kao Brus Vilis.

Ponekad mi je sve ovo uverljivo kao The Supernatural, za sve one koji veruju u kao konji sa amovima, striktno u ovaj svet oko nas.

Svet vidljiv golim okom.

Šta radi jebena muza bre?!?

Onda se uhvatim da ako sam već danas u tom fazonu, da bar ličim na nekoga ko stvarno vredi.

Dok ponovo ne povratim sebe samog u priču.

Ne dozvolite drugima da vam poljuljaju veru u ono što znate da dobro radite.

Posebno obratite pažnju na najgoreg neprijatelja.

To je vrsta osobe koju je uvek teško zauzdati i savladati.

Onaj koji zna sve one mračne tajne o vama a da mu ih nikad niste ni rekli u poverenju.

Najveći razjebavač svega pozitivnog što postignete.

Čuvajte se čudovišta u ogledalu.

On…On je nešto najstrašnije što može da vam se desi.

Ko njega umiri, sa ostalima će lako izaći na kraj.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s