Nisu sve ptice slobodne

toscanasoul

Ponekad te posmatram dok čitaš sve te knjige. Omamljena, neveselo raširenih zenica. Svežeš kosu u punđu i pustiš vragolasti uvojak da pleše po tvom licu dok ti remeti pogled. Piješ čaj od đumbira, nezaslađen i hladan, i često nosiš suknje dok čitaš.
Ne shvatam svrhu. Želiš neki drugi, bolji i pravedniji svet, pun smeha i vazduha koji miriše na šećer, poput mirisa koji osećaš leti dok je vašar u selu. Želiš da nestaneš na neko vreme, da iščezneš iz sivila na platno izmrljano svim nijansama bliskim čovekovom oku. Želiš beskraj koji pružaju svi ti nepoznati univerzumi o kojima čitaš, pa se zapitam – zašto čitaš samo tragične romane? Zašto odbijaš sve što znaš da te neće slomiti pre kraja? Zašto se rugaš pesmama koje sa sobom ne nose mrak?
Tvoja bekstva su tvoja stradanja. Ti voliš da patiš. Uživaš u tome. Kakav se mazohista krije u tom krhkom telu? Tvoji…

View original post 99 more words

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s