Bio jednom

Bio jednom jedan most u Novom Sadu, na Dunavu.

Pamtim ih ja i više, pamtim još jedan koji mi je bio daleko bitniji ali nema ni njega više.

Žao mi je samo što tad nisam znao da ih cenim.

Tek kad je neko negde odlučio da ih poruši verovatno i iz njemu neznanih razloga, shvatio sam koliko su na zapravo bili važni.

Nije bilo potrebe za tim, nisu oni bili bitni onima koji su ih porušili.

To je učinjeno čisto iz obesti, iz sadizma.

Pucanj u moral, u dušu ovog naroda.

Nije njima to puno značilo…Nekima od nas je značilo mnogo.

Dugo nisam nakon toga išao preko Keja.

Dugo nakon izgradnje nekih novih mostova nisam bio u stanju da se duže zadržim tamo.

Ne zato što ne mogu da se pomirim da su sada tamo neki novi mostovi koji spajaju neke nove priče, već iz razloga što su mi bili nekako bez duše.

Mostovi skrpljeni zarad jeftinih poena.

Novi, lepši, moderniji, stariji od onih mostova koji su nekad bili tu…

Znam, proći će vreme. Neki novi klinci će stvarati neke nove priče, nove uspomene pod novim mostovima.

Vreme leči sve, baš sve…Osim bitnih stvari.

Lečimo se mantranjem napamet naučenih demagoških floskula.

Bio jednom jedan most i jedan grad i jedna reka  i jedan narod…

Nema ih više.

Advertisements

2 thoughts on “Bio jednom

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s