Zaustim pa prećutim

Odćutim i previše toga, jer se uplašim da što više izgovorim sve će me manje razumeti.
Tako uglavnom i bude.
Onda pokušam da sve to stavim u što manje reči da bi bilo efektnije i razumljivije.
Tu često izgubim i sebe i nit.
Ponekad sam sebe zbunim rečima tako da mi i misli prestravljene pobegnu.

Pisao sam već jednom o tom odvratnom osećaju kada me preplave osećanja i misli i krenu da grebu po unutrašnjosti moje lobanje, da udaraju o zube u pokušajima da izlete iz mene kao lavina…
Ako ih pustim napolje, prečesto nastave da žive svoj život bez ikakve kontrole i bez želje da mi se vrate.

Ne znam kako ovolika tama zablješti pred tuđim očima.

Lučonoša, Lucifer Indigo boje…

Advertisements

5 thoughts on “Zaustim pa prećutim

  1. I ako progovoriš da li će razumeti… ? A onda pokušaš što jednostavnije da objasniš….Počneš i da crtaš.. I izgubiš seeeeee… 😉 Znam to.. I onda je bolje ćutati.. Sada samo retkima pokušavam da objasnim… Ostalima ćutim ❤

  2. Pingback: Zaustim pa prećutim | kishad

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s