Neki Bolji Ja

” Volim tvoj način pisanja, iz duše, izbaciš dušu na papir.
Ubadaš poentu jer pišeš dušom, ne koristiš tipke, tipkama graviraš dušu na papir. ”

Ovakve poruke su mi izuzetno velik podstrek.
Ko misli da je jednostavno tek tako ogoliti se do poslednjeg atoma pred nepoznatim ljudima,
zabiti virtualnu olovku u srce i proliti ga po papiru, taj nema pojma o pisanju.
Pomešam onaj gorak ukus koji mi je u ustima jedina konstanta, malo žuči, po koji osmeh i par kapi suza i hektolitre krvi i razmažem po ovom virtualnom papiru.

Nije da volim da pišem, nije ni da nešto sad kao ne volim ali imam potrebu.
Jednostavna potreba da ukažem ljudima da postoji još neko koga pogađaju iste otrovne strele.
Jezik seče bolnije od mača. Da…
Pokušajte da zamislite onda kako je meni kad pokušam svim silama da ga zadržim za zubima.
Danima mi se sliva krv niz jezik direktno u dušu.
Krv pomešana sa otrovom strela koje me nemilosrdno pogađaju, svaki put načne novi deo mene…

Onda se ponovo plašim da zaspim.
Plaši me da ne usnim nekog drugog sebe kojeg sam negde usput zaboravio.
Često mi snove ožive, oni najgori.
Zato me i plaši da nađem nekog sebe kojeg više ni ja sam ne mogu da prepoznam.

Svaki put kada me san prevari i pronađem nekog starog sebe, ne mogu danima da se otresem od tog nekog osećaja da su mi neki životi kako tuđi, tako i moji samo skliznuli poput šala od svile, kroz prste i da sam morao barem malo više da se potrudim kako bi ih zadržao.

Prođe me posle nekog vremena, pokupim se ponovo, složim na mesto sve delove koji su se raspali, zaheftam ih i pravim se da je sve u najboljem redu.

Tad imam najviše inspiracije za pisanje. Pravo pisanje, ne one analize stanja u politici, estradi, društvu.
Analize puta u središte sebe.
Nema goreg putešestvija.
Nema ni boljih rezultata od onih koje dobiješ nakon takvog iskustva.
Vidi se da me opet java prevarila snom.

Advertisements

2 thoughts on “Neki Bolji Ja

  1. E kad se javi ta potreba za pisanjem, mislim da je uvek prisutna, i nema nazad…
    A taj put u središte je posebna priča. To je put kojim se ređe ide.
    A ko ga pređe – za njega važi ono: “Orao više nikada ne može da bude žumance!”
    Pozdrav Đani!

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s