Šta čekaš?

Kad misliš da odrasteš?
Kad misliš da počneš da se ponašaš shodno svojim godinama?
Kad misliš da se ponašaš kao ostali ljudi?
Šta čekaš?

Rezon dokonih ljudi.
Ljudi koji su nezadovoljni samim sobom.
Ljudi koji se vode tuđim mišljenjem.
Ljudi kojima je bitno šta će okolina reći.

Šta mi je zapravo odrastanje donelo?
Gomilu obaveza, briga, problema…
Oteralo je većinu mojih drugova koje samo ja mogu da vidim.
Otupilo sva ona čula koja su hvatala sve one fine niti, koji uspeju da prođu u našu realnost.

Da se ne otrgnuh na vreme, utopio bih se u sivilo i apatiju prosečnosti.
Po mene bi to bilo poražavajuće i ne samo to, nego i zapravo pogubno.
Progutao bi me kako moj hendikep tako i poljubac Princa Tame koji sam primio po rođenju.
Pišem da bih mogao da dišem…

Zato dete u meni i dalje, sa mojih 36 godina vrišti i smeje se toliko glasno, da me čuju u paralelnim ulicama…Čuj ulicama…U Paralelnim svetovima.
Duri se, histeriše, gađa se slovima kao igračkama.
Ćuti i jeca u sebi…
I voli.

Advertisements

6 thoughts on “Šta čekaš?

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s