A možda mene ovaj grad i ne zaslužuje

Znam, često se branim od raznih pohvala kako sam nešto napravio u životu.
Kako sam uvek pun energije, kako sam uvek spreman da uletim u frku da bih zaštitio obespravljene i ugrožene.
Uglavnom mi pohvale ne smetaju, kad to prelazi u neku formu pisanja epskih pesama o meni, ja već počnem da se distanciram od toga.
Najviše iz razloga zato što znam koliko se u tim glazbicama izmišlja, prepumpava, da ne kažem a hoću, laže.

Kao što znamo, dovoljno puta ponovljena laž prerasta polako u ovom okruženju u urbani mit a iz toga mnogi izvlače zaključak da je to istina a nije.

Zaista ne mislim da to što sam se izborio sa time što ne hodam je, uopšte neki podvig.
Jesam se izborio, jesam živ i dalje ali nisam baš previše učinio da bih sebi popravio kvalitet života, barem gledano sa te strane.
Debeo sam, lenj kad treba da idem na kontrole, moraš me podsećati da pijem lekove, da unosim što više tečnosti…

Ne bih smeo predugo da sedim, bio sam već nekoliko puta na operaciji dekubita.
Jednom me je to moglo koštati života.
Za isti sam se borio nekoliko puta, nisam baš previše pouka izvukao iz toga.

Odlično znam da dam savet drugima ali zato kad treba sebi da pomognem, tu sam više nego tanak. Nije to ni tanak, više sam glup i neodgovoran.
Cigare sam ostavljao nekoliko puta, naravno da sam svaki put nastavljao da pušim. Čak i posle godinu-dve pauze.

Porodicu slabo viđam, za suprugu nisam baš ni siguran zna li kako izgledam još uvek.
Retko kad se setim da nazovem nekog iz familije, slave, rođendane i slične skupove izbegavam koliko god mogu.
Moglo bi se čak zaključiti da sam nedruštven, što je jako teško spojivo kad pogledaš sa druge strane i vidiš da najveći deo života sam proveo što na ulici, što po kafićima.
Ne baš kafanama ali kafićima.

Često zaboravljam šta sam kad kome obećao, ne zato što to hoću nego zato što svako želi da me odvuče na svoju stranu.

Mislio sam da napišem nešto i o mom temperamentu ali to iziskuje možda i par tomova knjiga, pa ću probati u par crta.
Jako sam ćudljiv, često menjam raspoloženje u sekundi jer mi je toliko dovoljno da uhvatim nečiju promenu facijalne ekspresije i da se za nju uhvatim kao pit bull.
Zaključa mi se vilica i ne puštam dok ne dobijem odgovor.
Često dok ne dobijem zadovoljavajuć argument jer odlično čitam ljude i možete me slagati onoliko koliko sam ja spreman da to istolerišem.

Glasan sam, bezobrazan i ponekad to pređe u bahatost.
Ne sa parama, jer para ne mogu da kažem da imam sad nešto.
Nego kad mi nego legne na penal, ja ću ga maltretirati nedeljama, mesecima…

Jeste, verujem u gandijevske metode i da se sve može rešiti mirnim putem ali isto tako verujem da svako pravilo ima svoj izuzetak.
Ja naprosto obožavam kad se na mene namerači izuzetak.
Onda često iz Gandija pređem u trenutku u ulogu Ajhmana.
Ako ne znate ko je bio Adolf Ajhman, pa izguglajte.

Ako imam viši cilj, kakav je bio Tijanin Zakon onda mogu da uzmem i ulogu Bambija.
Kad bolje razmislim, možda sam u prošlom životu bio kameleon.
Dobro ne baš u prošlom u prošlom znam šta sam bio u prošlom, možda u nekom od prošlih.

Ne volim da putujem ali Tunis i Hamamet generalno više volim od onoga u šta se pretvorila Srbija i Novi Sad.
U Africi se osećam kao kod svoje kuće ali nikad neću dati na Novi Sad jer sam i lokal patriota.
Kontradiktorno?
Kao i sve u mom životu.

Mrzim napola ljude, napola emocije a često sam ja prema ljudima takav jer smatram da je bolje i tako nego da zaista pokažem neke svoje mračne strane.

Nisam ni dobar, nisam ni loš a istovremeno sam i jedno i drugo.

U svakom slučaju nisam neko na koga bi se potpuno trebali ugledati, možda u samo nekim aspektima života.
U drugim sam odličan model kako ne treba da se ponašate, živite.

Često mi se desi da kad ustanem i odem na kafu iznova shvatim koliko volim Novi Sad ali veoma brzo se vratim u stvarnost i pomislim da i pored svih mojih mana ovaj Grad mene možda i ne zaslužuje.

Ne znam.

To sam samo imao potrebu da podelim sa vama.

P.S. Možda zato i prestanem da pišem a možda i izdam knjigu.
Možda ostanem ovde ali bih ipak otišao za Tunis.

Advertisements

2 thoughts on “A možda mene ovaj grad i ne zaslužuje

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s