Prećuti

Koliko puta u svom životu ste rekli ono što ste istog trenutka shvatili, da je trebalo da prećutite?
Shvatite da su te reči trebale biti upućene davno nekad, nekome.
Kako se to reči izgube u vrtlogu naše lobanje i kako tako nenadano samo skliznu u nekom momentu niz naš jezik, odzvanjajući danima, nedeljam kao eho u našim ušima?
Pogrešne reči u pogrešno vreme.
Najstrašnije je kada prave reče izreknete pogrešnim ljudima.
Kako je to zanimljivo i pogrešni ljudi su nekome pravi.
Ljudi sanjaju čitave filmske setove, ja često sanjam reči.
One izrečene i one nedorečene, izrečene napola.
Onaj odvratan osećaj kad te u snu shvatiš šta si trebao reći…
Odzvanja kao jeka, kao lelek dunavskih vila.
Onda se probudiš, slažeš sebe po ko zna koji put sa onom toliko izlizanom rečenicom:
” Ko zna zašto je to dobro…”.
Nacrtaš kez u sebi i guraš novi dan, dok se u glavi reči smenjuju kao mantra poremećenog čoveka vezanog za krevet u onoj beloj tapaciranoj sobi i…Muk.

Advertisements

One thought on “Prećuti

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s