Leči li vreme sve?

Ustao je sa nekim nemirom u sebi.
Pomilovao ju je po kosi.
Posmatrao ju je neko vreme sanjivu.
Okrenula se u jednom trenutku ka njemu i nasmešila se u polusnu.
Kasnio je na sastanak. Svejedno je na prstima, polako izašao na ulicu da ne probudi ukućane.
Seo je u taksi i nakon desetak minuta stigao na željeno odredište.
Na vratima ga je dočekao čovek srednjih godina lepo obučen.

– Sedite. Pričajte mi šta ste radili poslednjih nedelju dana, kako ste. Da li ima nekog napretka?

” – Jesam, bolje sam. Barem mi tako izgleda, mislim da je sad sve u redu. Provodim malo vremena sa svojima, uglavnom sam van kuće najveći deo dana. ”

– Sa vašima…Sa kojim to tačno vašim?

“- Pa sa ocem i majkom i sa njom! ”

– Lepo, kako su oni? Kako se slažete?

” – Ne znam. Ona uglavnom spava, moji su u svojoj sobi. Da li spavaju ili šta rade, ne znam. Ne odlazim da ne smetam. Uglavnom su svi u krevetu kad ja odem od kuće, tako je i kad se vratim…”

– Mhm…Sigurni ste da su uopšte u kući? Mislim ako ih ne viđate…”

” – Ona je svaki put tu kad se probudim i kad odlazim na spavanje, pored mene u krevetu a za njih pa…Čujem televizor iz njihove sobe, oboje ne čuju najbolje pa im je dosta pojačan ton!”

– Miloše…Imam utisak da baš i nije sve onako kako mi vi to iznosite. Deluje mi da ste i sami svesni da ipak nešto nije u redu.

” – Ne znam, zbunjen sam…Nisam siguran na šta tačno mislite?”

– Bojim se da ipak znate! Da li ste uopšte uzimali lekove ili moramo da promenimo terapiju? Morate biti iskreni prema meni i to jako dobro znate i sami! Više od godinu dana je prošlo, kod vas nema nekog drastičnog pomaka!

” – Ne razumem o čemu pričate?! ”

– Ako pijete lekove onako kako vam je prepisano i ako se pridržavate svega što smo se dogovorili, kako je i dalje vidite pored sebe?! Više od godinu dana je prošlo otkako ste izašli iz bolnice!
Skoro dve godine od nesreće! Morate se pomiriti sa tim da su nestali vašom krivicom! Vi ste odlučili da sednete pijani za volan! Vi ste jedini preživeli nakon udesa! Vi ste skrenuli u suprotnu traku…

Ustao je iz fotelje, otvorio prozor i zakoračio kroz njega.

Probudio se i shvatio da je ponovo imao košmar.
Ustao je sa metalnog kreveta bacio pogled po sobi i vrisnuo da mu zovu lekara.
I dalje je bio tu. Isto okruženje, isti zidovi, iste rešetke na prozorima.
Isti košmar iz dana u dana, iz godine u godinu…
Smrt bi bila sloboda za njega.

Advertisements

3 thoughts on “Leči li vreme sve?

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s