Neste čkolovali

Preletite pogledom preko vaših društvenih mreža.
Preko Fejsa,Tvitera, Instagrama, Dži Plusa i kojih sve ne.
Šta vidite?
Koliko momaka, devojaka, pa čak i onih najmlađih i najstarijih u prijateljima biraju da se promovišu na onaj, najjeftiniji način?
Prodaju se na gram, pola kile, kilo. Kostiju, mesa, sala, šminke, Fotošopa i raznih filtera.
Odakle tolika praznina u ljudima?
Samo mi nemojte reći da je zbog toga gde živimo, da je zbog situacije i slično.
Ja isto živim ovde, mogao sam da hvatam na patetiku na moj hendikep.
Ja sam ipak odlučio da radim na sebi u full-u.
Da ne budem prazna ljuštura koja će imati samo izgled da proda.
Kako se popunjava praznina?
Slikama, gudrom, alkoholom?
Prazninu hranite mrakom…
Juče mi je dečko koji se bavi fotografijom ispričao anegdotu od pre koji dan.
Toliko ružnu a opet tako svakodnevnu da nisam ostao ni zgroženi, niti zatečen.
Klinka od 16-17 godina ga je pitala za fotkanje, treba joj da izgleda nadrkano na Fesjbuku, Instagramu…Samo ako može da mu ne plati, nego da se ispomognu međusobno.
U prevodu ako može da ga oralno zadovolji.
Naravno da nisu našli zajednički jezik, ni njen ni njegov ali ono što hoću da vas pitam je…Shvatate li da je reč o vašoj ćerci, unuci!?
Ne govorimo o nekom fotomodelu, koji bi da izbegne plaćanje book-a.
Govorimo o detetu.
Čemu ste ih to učili?
Sisa i dupe pre intelekta?
Nisu ni momci puno bolji. Bacite im pogled na fotke samo, sve iskvarcana, steroidima napumpana tela a mozak?
Šta će im mozak, takva je jednostavno ponuda i potražnja.
Ova malopređašnja anegdota je nešto tako uobičajeno, da znam gomile ljudi koji su i krenuli da se bave tim poslom isključivo da bi se ogrebali za neki snošaj.
Srećom, brzo ih pregazi kvalitet.
Ja imam dvanaestogodišnju sestričinu i iskreno ne brinem se za nju jer je svi u porodici pripremamo za sve što može da je ugrozi u toku tih, najopasnijih godina.
Godina odrastanja.
O čemu ste vi pričali svojoj deci?
Da li ste ih nekom dobu naučili koja je razlika između bajki i stvarnog sveta i kako su sve te bajke, zaista završavale u originalu?
Da li uopšte sami to znate?
Evo upravo sada čitam kako su se klinke dvehiljadito godište u Kruševcu pošibale četiri na jednu.
Zakazale ribe ferku.
Zbog nadograđenih noktiju i komentara na Fejsbuku.
Naravno sve je to snimamo mobilnim telefonom uz opšte odobravanje i bodrenje mase.
Deca su postala(naravno, ne sva) krvoločna, obesna, plitka, neobrazovana.
Manjka im samopoštovanja, samopouzdanja, poštovanja, vaspitanja, obrazovanja, saosećajnosti.
Emocionalno nepismeni, samim tim i prazni.
Boli ih samo bol koju oni direktno osete.
Tuđa sreća rađa zavist.
To su sve neke odlike koje se nose iz kuće.
Nije greška njihova, oni ni ne znaju da imaju problem.
Da su teško hendikepirani.
Neste ih čkolovali na vreme.
Ni Bicu ni Đeljanu.

Advertisements

2 thoughts on “Neste čkolovali

  1. Бејах јуче на једном гробљу, није важно где, неким тужним поводом, и пажњу ми је привукао један необичан споменик. На црном мермеру, у природној величини, исклесана слика мишићавог момка у ”фул” маркираној гардероби. Поза таква да видимо да је био ”опасан” момак. Вероватно један од оних који ”не дају на себе”, крилатица веома популарна у последње време. Да се разумемо, није он сам себи подигао споменик, превише је био млад да би мислио о смрти. Они који јесу, чини се, баш ништа нису укапирали.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s