Moja Ispovest – Nastavak

Često me je sramota od sve te gungule oko mene.
Ne prija mi ta nametnuta uloga Mesije jer jednostavno sebe tako ne doživljavam.
Često razmišljam na tu temu i ponekad iskreno i ne vidim šta sam ja to tako veliko uradio u životu, da bi me ljudi toliko čitali, dodavali na društvenim mrežama, zaustavljali na ulici da se upoznaju sa mnom, radili intervjue za novine i televiziju…
Unutar grupe u kojoj delujem je već dugo interna sprdnja, da sam ja duhovni vođa grupe.
Sprdnja ili ne ali to još i mogu da progutam.
Često se samoanaliziram i razmišljam doslovno o svakom koraku koji treba da povučem.
Ne kažem da uvek donesem dobru odluku ali se barem trudim da razmislim pre svega.
Ako pogrešim onda se trudim da stanem iza svake svoje greške.
Lako je svaliti na druge. Većini nas niko nije birao način života tako što nam je stavio pištolj na slepoočnicu i rekao da moramo tako.
Ne računam one godine kada su roditelji povlačili poteze umesto nas.
Često me ljudi ne shvataju onako kako bih ja to voleo, pa čak ni oni najbliži.
Nema veze, ne shvatam ni ja njih.
Nemojte ceo život da budete ničije kopije, pa ni roditelja jer u jednom momentu ćete shvatiti da niste živeli život već ste igrali po nečijim notama.
Ko će vam zato biti kriv? Naravno svi sem vas.

Da se vratim na početak priče.
Jesam napravio puno pogrešnih poteza u životu, jesam puno puta ispaštao i ja i ljudi oko mene zbog toga ali…Ja se barem ne pravim da sam nešto što nisam.
Čovek sam sa puno mana i gledano sa hrišćanskog aspekta i nisam dobar čovek.
Ne, nisam ali se trudim da budem.
Da li sam se pronašao i da li bi trebalo da se drugi ugledaju na mene…Pa, da. Trebalo bi.
Zašto?

Kao prvo, rodio sam se. To je prva pobeda, ovako kljakav sam bio brži od ostalih spermatozoida.
Kao drugo, preživeo sam unatoč svim prognozama i šansama. Tu sam i dalje, na čuđenje mnogih koji su se susretali sa osobama sa mojom dijagnozom.
Kao treće skupio sam petlju da uđem u interakciju sa spoljašnjim svetom umesto da sedim u četiri zida, plašim se svega, pucam po šavovima od kompleksa i oplakujem svoju sudbinu jer sam rođen sa invaliditetom.

Osnovao sam porodicu. Što onu krvu i zakonsku, što onu koju sami kreirate.

Aktivno sam učestvovao u mnogim humanitarnim akcijama, neke sam i sam pokretao. Neke su bile više uspešne a neke manje. Neke će definitivno ostaviti traga iza mene. Ostaviću neki pozitivan trag. To me raduje jer znam da ne živim uzaludno i da sam iskoristio tu šansu koju sam dobio.

Prevario sam Smrt već nekoliko puta do sada. Iz toga nekad izvukao pouku, nekad ne. Verovali ili ne ali iz tih iskustava sam upoznao neke divne ljude. Isto tako sam iskristalisao ko mi je prijatelj a ko ne.

Držao sam sa ortacima kafanu, tačnije noćni klub. To mi je bila želja još od kad sam bio klinac. Još jedan san sam ostvario, pišem jebem ti! Pišem i vi me iz nekog razloga čitate!

Da, ne hodam ali sam aktivniji od većine ljudi oko sebe.
O utakmicama i mojih dvadeset i pet godina staža na stadionu, nekom drugom prilikom.

Takođe o dijeti koju sam držao mesec dana i za to vreme izgubio 14 kilograma isto nekom drugom prilikom. Pisao o tome za jedan portal na kojem sam kolumnista.

Zato, sledeći put kad pomislite da vam je život sranje i kad mislite da imate razloga da kukate okolo, zapitajte se da li ste zaista učinili sve kako biste možda sami to promenili.
Ne moram vam ja biti inspiracija, budite sami sebi inspiracija jer ako ne volite sebe, nećete biti ni voljeni a nećete biti u stanju ni da volite druge.

To sam samo hteo da kažem.

P.S.
Za kraj jedna pesmica, kačio sam je već.
Imam razloga za to, ako poslušate reči shvatićete i sami.

Advertisements

10 thoughts on “Moja Ispovest – Nastavak

  1. Ponavljam se…napisah na fejsu ali moram i ovde 🙂

    Ima među mojim prijateljima mnogo sjajnih ljudi. Ima mnogo onih koji fantastično pišu. Ima onih koji su mi jako, jako dragi. I ima jedan čovek koji me fascinira. Ne samo svojim odličnim tekstovima. Fascinira me njegova energija, njegova upornost i istrajnost, njegovo veliko srce, humanitarne akcije koje pokreće i u kojima učestvuje, njegov smisao za humor…
    Pišem ove reči i znam da će on reći da nije baš takav, da ima on svoju tamnu stranu i blalblabla…ali ne marim što će pokušati da se „brani“. Šta god on o sebi rekao, njegovi tekstovi i njegova dela govore jasnije i glasnije…
    U vremenu u kome živimo gde je velika većina depresivna, apatična, samoživa, statična, on je u stanju da pomera planine, istumba nebo i zemlju, preokrene net i realni svet ne bi li došao do cilja koji je sebi postavio…
    Gde bi nam bio kraj da ima više Lestat Giannija…

    Znaš da sam ovo napisala pre ove tvoje ispovesti…
    Nije ovo nikakvo laskanje…
    Prosto te doživljavam baš ovako kako sam i napisala…

  2. Frka da ne budes idol, a znas i sam da si brljavio 🙂 Pa ko je odrastao zna da si covek, ko nije, treba mu idol 🙂 p.s. ok, invalid si, ima ih u drugih u glavi – pa se ne hvale.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s